Jedini preminuli sa apetitom.
- Komšo, da se nije naslednik oženio?
- Nije, koliko ja znam. Što?
- Pa vidim pokl'o si ove nazimake, naražnjio pa reko...
- Ma jok, ocu sutra izdajem godinu dana od kako je umro.
- Pa jes, samo naši mrtvi jedu, to nigde u svetu nema više bre!
- Ne znam ja kako je u svetu al ja mojega oca moram da ispoštujem sve kako valja i trebuje!
- Bolje da si govorio sa njim za života poslednjih tries godina nego što mu sad nosiš na groblje... Više bi mu značilo. Mrtva usta ne govore sad i ne jedu.
- Marš iz moje avlije!
