Policijska država

"bili jednom jedan Ivica, i imao je Maricu. Volio je Ivica svoju Maricu kao sestru, a možda i više od toga. Jednog dana Ivica odluči da pošalje Maricu kod zle veštice, onako, čisto da vidi kada je veštica zadnji puta platila porez, i da li je njena kuća legalizovana kao kuća ili kao tvornica slatkiša. Nije bilo poznato i da li je veštica tačno prijavila svoje imovinsko stanje:

Marica je pokucala na slatku kuću i Veštica se pojavila na vratima.

Marica: Dobar dan veštice! Ličnu kartu i neka dokumenta da utvrdimo vlasništvo ove kuće!
Veštica: Sinko moj, ček samo da okrenem jedan broj telefona.
Veštica uze telefon i okrenu neki broj: Alo, Ivice! Pa koji mi šalješ inkviziciju na kućna vrata? Uplaćeno je sve! Dobro, reću im za one rudare. Ajde, i u ponedeljak da se nacrtaš kod mene za slavu. Pa jeste, Sv. Alimpije Stolpnik, aha, povedi i Batu Pinokija.

Veštica: Eto Marice, reko mi Ivica da odeš dva hrasta napred, pa onda levo, i kod krive jaruge, tamo gde raste krivi grab, kad vranac stane, e tu živi neka Snežana sa sedam patuljaka. Em je u nelegalnom braku, i živi promiskulitetno, em vara ove patuljke sa nekim princom, a patuljci drže rudnik dijamanata. Tako pa sad vi idite tamo i srećan rad.

Marica: Mi se stvarno izvinjavamo na smetnji, i ostajte mi dobri u ovoj fabrici, pardon, slatkoj kući. Uuuuu baš su vam slatka ova dečica. Jesu to sve vaša deca?
Veštica: Ma neki robovi, pardon, deca iz sirotišta, eto kod mene se igraju.

Dan kasnije, svetovna televizija:
U šumi na jugu proplanka, pohapšeni su S.S. stara 20 godina i sedam malih patuljaka neutvrđene starosti kojima nije utvrđen identitet, a isti su posedovali rudnik zlata nelegalno. Zanimljivo je da su se patuljci koristili godinama šifrovanim imenima tipa: Srećko, Mrgud i slično. Marica zahvaljuje na pomoći savesnih građana koji su uputili istu na pravu adresu."