Postoji misao nekog pametnog čoveka da smo mi ustvari onakvi, kakvi smo kada smo sami sa sobom u 4 zida. Postoji takodje i izreka da najveći ljudi ostaju zauvek deca. Ako je tako onda nije slučajno što baš ti misliš da si predodređen za neko veliko delo. Možda stvarno i jesi, ako imaš bilo kakvu senzacionalnu i originalnu ideju nemoj da se ustručavaš da je podeliš sa drugima da ne bi mislili da si lud. Najveće ideje u istoriji su smatrane za čiste gluposti onima koji nisu bili spremni za promene. Lično mislim da svet već puno vremena počiva na istim idejama, pre svega sociološko- političkim. Za našu malu zemlju budućnost nije da sustižemo ove velike jer ih nikad nećemo dostići. Potrebne su sveže zamisli, vizionarsko vođstvo i društvo, a to mogu obezbediti isključivo najnovije generacije koje još nisu izgubile na elanu i rekle ma ko ga jebe šta ja tu mogu da promenim. Znam da ćete vi pametnjakovići koji ovde samo pišete o nekim glupostima pokušavajući da budete duhoviti, čast izuzecima, reći kako je to nemoguće bez podrške sa strane, pre svega finansijske a onda i propagandne. S vremena na vreme se stvori prilika, ali ona ne čeka da bude iskorištena, kao kad imaš priliku da smuvaš devojku koja ti se sviđa i propustiš je jer nisi 100 posto siguran. Sreća ponekad prati i hrabre. Sve što je potrebno je udruživanje onih NAJpametnijih i onih NAJsposobnijih. Onih koji su više željni slave i ljubavi svog naroda nego bogatstva, koji će ličnim primerom pomoći ostarivanje nekog projekta, pa makar to značilo da uzmu kramp u ruke i sami nešto grade i stvaraju. A ne da se pojavljuju samo kada treba da se preseče crvena traka i sa licemernim kezom se slikaju za vesti. Da mladalačka inercija treba da prevlada nad iskustvom, jer gde nas je to iskustvo dovelo?
Eto recimo iz svakog privrednog sektora staviti po 5 stručnjaka i dostavljati im probleme i dok se većina ne složi, bez ikakvih spoljašnjih pritisaka pa makar to značilo da ne izlaze iz sobe nedelju dana , ne započinjati ništa. Ali onog trenutka kad se nešto odluči bez ikakvog razmišljanja i ponovnog razmatranja odlučno sprovoditi u delo. Najproduktivnije ideje iz SVIH doktrina i društvenih sistema preuzeti i ukombinovati. Recimo masovne radne akcije ( Komunizam ) za razvoj infrastrukture sastavljene od samih mladih vođa ( ovo nije komunizam ) i ljudi iz naroda koji bi uz punu redovnu platu ( ukoliko su zaposleni ) bili puštani iz svojih kapitalističih ( ne o trošku države nego pojedinaca koji bi u zamenu za koji dolar manje u džepu bili sigurni u stabilnost svoje investicije )preduzeća na nedelju dana, pa tako u smenama. Takođe bi svaki srednjoškolac i student bili obuhvaćeni ( kao neka vrsta prakse uz nadzor ), normalno što je više moguće u svojoj struci to je ujedno i najbolji pokazatelj sposobnosti za dalju, veću ili manju, ulogu u sistemu. A opet tu omladinu učiti kao u fašizmu ( nije isto što i nacizam! ) da daju sve od sebe za dobrobit društva i samih sebe u kranjem slučaju. Takođe na taj način bi se bar pokušalo kanalisati nezadovoljstvo i potreba za lojalnosti i odanosti koju danas reflektuju navijači ( kao za klub bili bi motivisani da se dokazuju za državu, malo da akcijaju ),a sem navijača tu su još i mladi "mafijaši" ( koji nisu uvek navijači i obrnuto). Zatim nove generacije umetnika, ali onih pravih čiji bi društveni status bio daleko, daleko bolji, kao i sportisti jedni od najboljih reprezenata novog sveta. Nemam ništa protiv punijih osoba ali pravi utopijski omladinac ne bi smeo da bude jedan od njih. Bio bi uveden porez, ne samo za bračne parove već i za samce, na nereproduktivnost koji bi bio srazmeran količini sredstava koje potroši osoba sa sličnim primanjima na odgajanje deteta ( svaka osoba bi morala imati bar jedno dete ), a taj novac bi bio prosleđen isključivo onima sa troje i više dece. Porez bi bio značajno smanjen onda kada prirodni priraštaj bude 20 i više godina pozitivan...itd.
