Egzotično mesto za olakšanje, karakteristično u srpskim selima neprikačenim na vodovod.
Mane:
-nedostatak vodokotlića, u najboljem slučaju lonče za zalivanje i kofa sa vodom sumnjivog sadržaja,
- toalet papir, sa vidljivom prljavštinom po sebi uzrokovanom neadekvatnim držačem za isti (papir je, ukoliko nije list neke močvarne biljke, obično u boji ali se prljavština uvek vidi),
-daska nije standardizovana, ona može biti kao i u normalnom wc-u ali nije fiksirana za bilo kakvu podlogu; često je uopšte i nema ili je to najobična daska (hrastova, bukova, motka…);
-muve & drugi leteći objekti feat. mravi i bube govnare.
Prednosti:
-domaći ambijent (cvrkut ptica, žubor potoka, povetarac…),
- mogućnost odabira lokacije (može se pozicionirati bilo gde, min. 100m od stola za ručavanje pa čak i na atraktivnijim lokacijama tipa grana drveta, komšijina šupa… ),
-avanturistički pristup (nikad nisi siguran šta će ti se desiti, gde ćeš ugaziti, upasti…).
"A nekad kad si morao sproću sebe, moraš se popneš na vr' šljivika a ono dune vetar a tebi seva prknjača k'o čaura." -Her Žika Pavlović
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+
bravo! +
al' gde se seti povetarca, svaka ti čast!
pa on dune a ti se sav naježiš i poboljšaš probavu:)