Lik koji ceo dan provodi sedeći, ležući (ponekad i spava), koristi samo pokretne stepenice ili lift, svuda ide autobusom, a ipak može da pomera noge. Čudo kada ga stvarno strefi šlog ili nešto slično, pa se stvarno oduzme, onda žali za šetnjom i hodanjem, koje je toliko izbegavao.
-Jao, Mićo, ne znaš ti kako je to, kada ti se, ne daj Bože, oduzmu noge. Tuga je to.
-Ma, daj bre, čoveče imaš 160 kila, jedva si hodao i onako, nisam te video tri godine na suncu, jedino što ti je sad malo teže doć' do frižidera. Opušteno.
