Javlja se kod osobe sa govornom manom - koja slovo, sa kojim ima problema u izgovoru forsira do iznemoglosti (svoje i iznemoglosti sagovornika).
Ista situacija je sa osobama koje mucaju, koje će uvek izabrati reči na kojima zamuckuju umesto neke sa kojom nemaju problema.
Do ove pojave dolazi verovatno zbog nade da će besomučni pokušaji da se izgovori to slovo jednom rezultovati u pravilnom izgovoru (Repetitio est mater studiorum).
Iako postoji bezbroj reči koje se u datom kontekstu mogu upotrebiti, govornik će uvek izabrati reč sa najviše slova koja ne može da izgovori.
Nepogrešivo.
Osoba koja ne zna da kaže R nikad neće reći:
- Tako je!
- To legendo!
- Da
- Nije tako
Reći će:
- Navavno, ja stvavno smatvam da pvavilno vazmišljate.
- Bvavo majstove!
- Navavno
- Gvešiš, stvašno se vavaš- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Osoba koja ne zna da kaže L nikad neće reći:
- Neću!
- Ceniš?
- Imam sjajnu ideju
- Otkačen
Reći će:
- Koviko god ja truda da uvožim, nema te sive koja će me naterati na to
- Misviš?
- Imam fenomenavnu ideju na genijavan način
- Bvesav, vud...
