Pošao sam sa obdaništem u grad.

U divnom raspolozenju krenuo sam da se nadjem sa dva, tri drugara da idemo u grad. Krenuo sam ka njima misleći na dobar provod.
Dok polako dolazim na mesto dogovora iz daljine vidim neku grupicu na obliznjim klupicama.
Ko po običaju mislim samo da su tamo klošari koji se skupljaju da cugaju pivo.
Ali kad si prišo vidiš sve poznate face. Vidiš Šoneta koj nije izašo 2 godine zbog svog izučavanja kompjuterskog upravljanja.
Tu je i Mikri koji se ne sikda iz obliznje igraonice. Iznenadjujuće vidiš i Mocu koji izadje samo kad mu je cura na more, vikendicu ili kod babe.
Naravno tu je i poznati Muta koji izadje samo da bi bio tu. U neverici sa svima se pozdravljam i krećemo u grad. Pokisao i smučen ideš kroz grad dok svi sa smehom gledaju u vas kao neku nekolicinu koja je došla da obidje grad.
Jer u kaficu nemaju stolove za osmoro idemo samo na kej. Ali tek što smo stigli njih šestorica vec moraju kući. Iznerviran polazim kući i mislim da je bolje bilo da sam sa deda Marinkom i baba Dragutinkom ostao kući da mi pričaju kako su u njihovo vreme krave davale po 6 litra dnevno.