Kako god se pomerim čujem neko mljackanje. Znoj se slio niz stomak i mljac, mljac...
U pupku se već raširila flora i fauna manjeg ekosistema. U gaćama osećam miris vaspitnog poljupca, koji već polako počinje da se širi u radijusu od pet metara, a malopre sam se kupao. Nemam čak ni snage da napravim link za tu definiciju, ko zna shvatiće, jebi ga. Pokušao sam da zaspim, ali sam počeo da cvrčim kao prženica nakon pet minuta. Ova vrućina je kao kada goriš ako je verovati ljudima u belom. Kažu da dok goriš, um ne dozvoljava da padneš u nesvest. Neka instinkt fora, šta li... Valjda da bi organizam mogao da pobegne od opasnosti. A gde ja da bežim kog đavola?! Ona voda koja izlazi iz slavine kad okreneš onu plavu ručku daje vodu za čaj. Crvena momentalno isparava... Tek sad shatam zašto oni crnci tamo dole u Africi imaju onu zajebano debelu donju usnu. Nije ni čudo kad zevaju od vrućine sve vreme, pa se oklembesila dole kao mudo.... A svrab... ako je svrab manji bol, ja imam osećaj da ću svakog trenutka pasti u nesvest od bolova. Al' ne!... Opet onaj instinkt...Ma instinkt je kurva..
Osećam kao da se nalazim u remek delu Salvadora Dalija. Osećam kao da se užareni sat topi iznad mene i kaplje mi na kožu i progoreva je kako promiče svaki sekund. Osećam da su mi se prsti zalepili za tastaturu. Osećam se. Kao jato puma i hulkov prdež. I još malo.
I tako.
Jedina dobra stvar je ta što je frižider pun ovih dana jer niko nema snage da jede. Al' ne mogu ni ja, tako da slaba vajda od toga.
Tako bih sad pojeo onaj ledeni socijalni sladoled poznatiji kao kuronja. Jebo king, kuronja je zakon.
Zakon kad vam kažem...
