Vukajlija
Prijavi se

Poslovičan čovek

celt 2013-09-15 13:43:35 +0000

Postoje dani, kad Bog svojim sadističkim porivima reši da baš tvoj život otera u kurac kako samo on to ume da odradi, ili jednostavno ukapiraš da ovo što je oko tebe i što čeka ispred tebe baš i nema nekog velikog smisla, ili jednostavno nešto probaš a ono neće pa neće. Tim danima poslovični ljudi izlaze iz svojih jazbina, namirišu dušu koja se raspada i kao lešinari koji i jesu, dolaze da se hrane tvojim ostacima.

Njihova životna misija je da učine da se ti bolje osećaš. To kažu. Stalno nasmejani, vedri i veseli prilaze ljudima i šire sreću. Tako izgleda. Ali inače, oni su tu da posisaju ono poslednje što osećaš, bilo to tuga, ljutnja ili kakva god beda, i da te ostave tako šupljeg da ležiš sa nekim polu-izveštačenim osmehom, dok oni idu srećni i siti.

Poslovilčan čovek kreće polagano, sa iskrenim interesovanjem i sažaljenjem. Ali, naravno, previše je on sreće posisao, i pojma nema o čemu se radi. Samim tim, pokušava nekako da da neki konkretan savet, ali pošto ne razume i ne želi da razume, svaki savet mu obaraš i praviš ga glupim. I taman kad pomisliš da si oterao lešinara, on vadi svoj arsenal:

-Znaš, pametniji ipak popušta.
-Kako bre da popustim čoveče, vidiš da me jebe u mozak??
-Da, ali ipak, znaš kako, velika drva brzo rastu, al začas padnu.
-Jeste, ali ne razumeš, najebao sam, džabe meni što će i on posle…
-Naravno, ali čovek se nada dok je duše u njemu.
-Ali kako da se nadam, gotovo je. Prošlo.
-Nije ništa strašno, gvožđe se ipak kuje dok je vruće.
-Molim?
-Jezik je ipak više glava poseko nego sablja.
-O čemu pričaš čoveče?
-Samo da znaš, ko god je drugome jamu iskopao, sam je u nju upao.
(Ludački osmeh, zbunjeni pogled i nedefinisano osećanje) - Jeste, valjda jeste.
-Eto, vidiš kako razgovor pomaže, odmah si se nasmejao. Ajde, budi mi dobar odo ja do Petrovića, izgleda mi nesrećno

2
24 : 4
  1. Цоле
    2013-09-15 13:46:29 +0000

    У Врање нема лагање, добра дефка. +

  2. TheWaveRider
    2013-09-15 14:49:41 +0000

    Defka na nivou...

Omiljeno za [1]

Najnovije definicije

Rekli o sajtu

Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.

Politika · 31. Januar 2011.

Korisni linkovi

Često postavljana pitanja Uslovi korišćenja Politika privatnosti Kontakt