Nocna mora svakog iole tipicnog Srbina. Uglavnom se opisuje kao skup ludaka i glavni je izvor stresa i nasilja u porodici. Kolege koje vas vole kao i komsijinog psa koji ima nezgodnu naviku da laje kasno u noci, sef kojem je do vas stalo kao i za pticji izmet u nekom od malobrojnih beogradskih parkova, ali ponekad i podredjeni ( ako ste imali dovoljno srece da se prethodno pomenutom sefu dovoljno uvucete u guzicu da bi vas unapredio na celo neke razularene grupice koja vas mrzi i koja ce se vama uvlaciti u dupe ) koji su tu kao psiho-terapija, na kojima se tipican Srbin izivljava kao sto se njegovi nadredjeni izivljavaju nad njim. Podela uloga u ovom sistemu je veoma bitna stvar, jer od nje zavisi kolicina besa koja ce biti iskaljena na porodicu zaposlenog u poslovnom okruzenju.
Jedno od najboljih po porodicu, u smislu iskaljivanja besa, jeste direktorsko mesto. Iako tipican Srbin direktor uglavnom nece biti toliko ljut na svoju zenu i decu, ovo je i najpogubnije za porodicu u smislu osecanja pripadnosti, jer uglavnom i nece imati vremena za iste, bice zauzet poslovnim sastancima i putovanjima dok mu se sin drogura, cerka skace "sa cveta na cvet" a zena uziva u sexualnoj i emotivnoj vezi sa strane.
Jedno od najgorih po porodicu, u smislu iskaljenog besa, jeste radnik na dnu lestvice, obican fizikalac, magacioner i sva druga zvanja koja moze da dobije osoba sa 8 razreda osnovne skole i mozda 3 srednjeg obrazovanja ( mada nije obavezno ). Posle radnog vremena on ce svratiti u lokalnu kafanu, potrositi 2 dnevnice na alkohol, jedva doci kuci i ubiti boga u svojoj zeni pred ocima dece. Iako paradoxalno, u vecini slucajeva se ovako ispoljava vezanost za porodicu, sto moze pozitivno da utice na decu. Mozda ce bas zbog tog primera resiti da se late knjige i ne budu zatucani kao njihov otac ( ponekad i majka jer su zabelezene i obratne situacije - radnik i alkos zena tuce muza nezaposlenog koji cuva decu ). Mada sanse za tako nesto su 50%.
Svi ostali tipovi radnika su izvedeni iz ova dva tipa, i zavise od toga kom tipu su blizi, direktorima ili obicnim smrtnicima, u smilu manifestovanja ponasanja dve pomenute grupe.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.