Post-školski sindrom

Trenutak buđenja, zaostavština noćne more još tinja u svesti.
„U jebem ti, kasnim! 10 i 45, aaaa dvočas matematike, padam 100%, jebem ti alarm, k’jarcu!
...Faaaak, 25 neopravdanih, ne samo da ću pasti, izbaciće me iz škole! Ne mogu da verujem, zašto baš jaaaaa!?!?“
.
.
.
17 stotinki kasnije
Odsečno bacanje pokrivača i naglo uspravljanje u sedeći položaj, hvatanje glave rukama u očaju, pokušaj podizanja na noge, udar glavom od ivicu kreveta iznad, povratak u sedeći položaj...
.
.
.
15 sekundi kasnije:
„Nije petak, kako, šta mi se to deša...?“
.
.
.
20 sekundi kasnije.... Otkrovenje!
„2010., jebote pa ja sam završio školu prije... 4 godine!!?“
.
.
.
Minut kasnije:
„Neću morati da pravdam časove?!“ :Luđačko-manijčki smeh:

Tišina...

Buraz sa kreveta iznad:
„Jebote pa ti nisi normalan... Idi se ubij i pusti me da spavam...“