Oko dve godine pišeš po sajtu, uplaćuješ ktitora kako - kad i ako ne odu sve pare na kladžu. Na sajtu si nešto malo uticajan. Jednog dana primaš goluba pismonošu koji ti nosi poruku u kojoj piše da si baš ti ODABRAN. Da, odabran da postaneš MOD!
U tačmo naznačeno vreme čekaš na mostu, obučen kako je pisalo u poruci. Odjednom, TUP, udarac u potiljak, vid ti se zamračuje... Budiš se u prostoriji bez prozora i vrata. Saopštavaju ti da moraš prvo da obaviš TEST da bi prošao, i postao mod.
Muškom delu mod ekipe svakodnevno glancaš obuću, kuvaš (da, i to si naučio već), instaliraš igre, sortiraš stripove po rednom broju... Ženskom delu mod tima peglaš, pereš, turpijaš pete, pospremaš ipopravljaš po kući, pišeš FB statuse...
I taman kad budeš na korak (hoću reći, klik) da postaneš mod, oglašava se Kaizen:"Koji vam je kurac jebemmumater, pa ima petnaest modova, koji će mi šesnaesti?". Onda primaš izvinjenja od svih modova pod izgovorom da je "Vuka zabagovala"... Odlučuješ da se samobanuješ, da teatralno odeš sa sajta, da to bude kraj jedne zvezde, kraj stvaralačkog opusa jednog neshvaćenog genija
Posle pola sata otvaraš nov nalog, počinješ da pišeš, uplaćuješ ktitora kako - kad, i ako ne odu sve pare na kladžu...
