Fenomen koji se obavezno dešava posle smrti neke poznate ličnosti. Iz nekog čudnog razloga ljudi imaju potrebu da zavole one koji više nisu sa nama. Iako su kenjali po njihovim djelima dok su ti ''slavni'' i dalje bili živi, poslije smrti sve se nekako mjenja. Valjda uticajem medija, masa počinje da shvata stvarni genije dotičnog i kaje se što je ikada sumnjala u kvalitet njegovih dostignuća i odjednom se bilježi dvestaprocentni porast die-hard fanova.
Moguće da je fenomen prisutan i od ranije ali njegovo djelovanje je postalo primjetno porastom popularnosti Fejsbuka.
-Toše Proeski
-Majkl Džekson
-Ksenija Pajčin
-Dio
Pa čak i Patrijarh Pavle
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
имам чак ортака који је налепио на врата своје собе постер Тошета Проеског а испод пише ''година без анђела'' а док је поменути био жив називао га је фегетом...
Istina, dobijo si pljus od ja...
Al' mame ti, ispravi prvu reč u naslovu u "Posthumni", mnogo ti glupa ova reč...
a što Dio u primeru?
Posthumni ili posmrtni, a ne poslesmrtni...
pa i za Dia ima istih slucajeva, ljudi koji su ga zgotivili tek kad je umro, strasno...
@Ming jebes mi mater ni ne znam sta to znaci xD al aj promjenicu
:D
Volim iskrenost...
To ti je pravilan izraz za "poslesmrtni", zapravo to je to... :)
zahvaljujem :D
- jbg. Bilo već slično.
e jbg nisam vid'o