
Фаза која се тешко превазилази, пропраћена је гомилом патетике, пролази се кроз више стадијума учмарености, јер мањкамо са купањем и прањем. Обузети тугом затварамо се у 4 зида, без да угледамо бели дан.
Репертоар специјалан за ову прилику, лоше нам је, слушамо такве песме да нам буде још горе. Необјашњиво сасвим али је људски.
- Шта је бре ово, какав је ово крш? Ал смрди ко да сте пржили бубе!
- Нашикао се Роки као стари сват, ено га прави хаос са двојкарама, оће сече вене бонсеком.
- Знам брате, али овде је као да сте шетали вепрове...
- Добро, ал пусти га сад.. Емотивно је растројен.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ma bice bolje..ne tuguj...+
хаха, да ли ти изгледа као да је аутобиографско?
moguce...sto da ne... ako oces da znas ja sam se pronasao...