Potok krvi neka teče!

Архаичан поклич из Првог светског рата. Избацује страх из костију, а утерује храброст и надчовечанску силу за борбу против окупатора и неријатеља који се части плодовима наше земље. После таквог наређења из рова, више ништа није немогуће. Морал и принципи падају у заборав, a на снагу ступа гнев и освета.

Испршених груди се излази из заклона са бајонетом у шаци и гони се непријатељ до смрти. Важно је само да тече поток крви, немачке, бугарске,аустријске крви, без стајања и чекања. Бајонет мора да ради до самог краја. Није важно ако погинеш, борио си се храбро. Једино што је важно јесте да убијеш више њихових него што су они побили целог тог дана. Карађорђева звезда ће висити на твом реверу или на реверу твог преживелог сина ако ти станеш.
Данас се израз користи метафорички као мотив за излазак из тешке ситуације. Нешто као сад га ломи само са много више јачине, жестине, емоција и жеље.