Gledaš čoveka a on izgubio osmeh, elan, entuzijazam, sav se uozbiljio. Nešto gleda u svoje poslovne papire zadubljen u životnu problematiku svakodnevnice. Odbija šalu i infantilnu neobavezujuću komunikativnost. Nije više poletan, spreman na akciju, krahirao nekako. A onda shvatiš da ga prvi put, posle toliko godina...vidiš treznog.
- Šta je Zokiju? Nekako mi je drugačiji... Jebote pa on je mrtav trezan! Da li je moguće?
- Čisti jetru do ponedeljka, kaže.
- Uh, dobro je. Nekako mi neugodno bilo sedeti, potpuno drugi čovek.
- Ne brini, proći će.
