То су они јапији који раде у Делти Гениталијама осигураваћем друштву од 8 до 16 да би имали да пију капућино у Делта Ситију од 17 до 19 часова. И да купе нове ципеле. Једном месечно. И да оду на море. Једном годишње. Фенсери, једном речју.
Матори...рекао сам ти та риба није за тебе. Она је буржуј. Капиталиста, брате. Она је само шраф у потрошачком друштву.
:Стиже келнер:
За шта сте се одлучили?
-Па узећемо два јагнета... Једно прасе, ал да буде масно и дебело... 18 шопских, флаша Вињака по тањиру на столу, гајба пива по флаши Вињака на столу, две кока коле, : ти пичко не пијеш газирано: један густи сок од кајсије, 11 лесковачких возова, шерпу сарме : за овог вегетаријанца: и једног волића за понети. И да рачун наравно. Урачунај ту себи бакшиш шефе.
И тако лафе, кажем ти није она за тебе. Брате она троши паре на јебени капућино!
Sabirak singulariteta mikrokosmosa koji uzrokuje distorziju sistema vrednosti i mentalne stabilnosti, unutar kapitalistički orjentisanog društva, na samoj ivici istorije.
Čitav dan naporno proizvodim pod strogim nadzorom i vreme mi protiče svetlosnom brzinom. Kada se vratim kući vreme se obećavajuće usporava, ali naprasno moju devojku spopadne neutaživa žudnja za kupovinom. Podlegnem pritisku. Veče provedem u otežanom proticanju vremena, posmatrajući moju voljenu kako poput crne rupe usisava raznovrsne besmislene proizvode. Čini mi se, kada bih bio ukrašen cenom, prodala bi čak i mene da bi kupila sebe za njeno zadovoljstvo.
Vaši ortaci koji vam stalno traže telefon za kratak poziv jer nemaju kredita.
Društvo koje se u Srbiji bespoštedno troši dok obavlja slabo plaćene poslove.
Ovo je mentalno stanje ljudi u skoro svim zemljama sveta. Živi od ljudske potrebe da poseduje ono što želi.Formiranju ovakvog mentalnog stanja najviše su doprineli mediji.Mediji, prvo štampani, a zatim radio pa televizija su polako,ali sigurnoputem reklama stvorili kod ljudi želju da se ima sve više i više bez obzira na to da li je neka stvar potrebna ili ne. Da bi se izbeglo kreativno, odnosno razumno razmišljanjei preispitivanjeopravdanosti kupovine određenog proizvoda, reklame postaju sve agresivnije napadajući podsvest pojedinca. U njima je sve idealno. Za srećan život je potrebno piti samo coca-colu, prsnuti malo cilit benga na ugorelu masnoću i lagano obrisati do savršenog sjaja ili ako ne možete da nađete devojku dovoljno je oprati kosu „glavom i ramenima“ pa će vas onda saletati najlepše cure. Jedan potez ruke( prema novčaniku) rešiće sve vaše životne probleme.Manipulacija ljudskim željama je osnov svake reklame i zato se na njihovo snimanje troše bogatstva. Naravno sve oni to naplate od ljudsog opsesivno kompulsivnog trošenja teško zarađenog novca. Prosečni rob potrošačkog društva zaglupljen idiotskim reklamama nalazi opravdanje kupovine reklamiranog proizvoda u tome „da nešto mora da kupi“ iako sličan nereklamiran proizvodkošta mnogo manje. Poenta cele priče je da treba ostati razuman u nerazumno vreme. Ako dozvolite infekciju potrošačkim virusom znajte da lečenje traje dugo, a možda ga nećete ni hteti.
Sve najbolje vama želi vaš prijatelj NesaDeBeli
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.