Kakvi su bili, dobro se i preživelo, jer mnogo je zajebano kad skontaš:
-da ne možeš da letiš kao mačak Tom dok juri Džerija
-da u svakom kontejneru ima bar po jedna riba oglođana do koske, ali sa glavom
-da je zajebano trčati po tunelu u susret vozu
-da šargarepa iščupana iz zemlje nije baš toliko ukusna
-da od hica iz lovačke puške nećeš samo ogaraveti
-da ćeš i ako pojedeš konzervu spanaća dobiti batine, a bicepsi će ti ostati isti
-da kornjače definitivno ne znaju karate, naročito pacovi
-da i pored 2 kila pojedenih banana možeš samo da se prokenjaš, ali nikako da poletiš
ali definitivno možeš:
-da umesto lasera iz očiju, opališ jedan obarajući pogled komšinici Maji
-da se najedeš pasulja umesto šargarepe i oteraš sve oko sebe
-da kontejner sa oglođanom ribom preturiš na sred Terazija i psuješ državu
-vežeš svojoj kornjačici crvenu traku oko oklopa i nazoveš je Mikelanđelo
na kraju ćeš se osećati kao heroj, ali nikako ne ulazi u tunel....
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Genijalno. Samo, ako kornjači vezuješ crvenu traku, moraš da je zoveš Rafaelo :)))
jbg, zaboravio sam..
jako dobra :DD
-да су зидови обично тврди