Rečenica, koju prilikom vjerovatno posljednje posjete svom starom bolesnom prijatelju , sa vrata, ili kada se bolesnik probudi, izgovara (viče) , za svoje godine dobrodržeći čiča, a od odgovora bolesnika zavisi procjena stručne javnosti koliko mu je još života ostalo.
- Poznaješ li me, Stanija?
- Spava, spava, sjedi ti. Može rakija...
- A bogomi je propala. Pitanje je oće li noć prebačit.
....
- Evo, budi se.
- Poznaješ li me Stanija...
- Bogoti Radomane, ne zaprduj.
- (Tiho) Može ona vako 10 godina, poslušaj ti mene...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Znaš me, znam te, zajedno nas pamte... :) +++
MAESTRALNO! +++*