Pojava koja se javila tokom devedesetih godina uslovljena sankcijama, inflacijom i nemaštinom u globalu. Naime, radi se o autobuskim kartama (Lastinim zasigurni, za ostale ne znam) koje prilikom kupoprodaje vozač-putnik i šalterski radnik-putnik nisu cepane, niti vidno oštećene ni na koji način već samo pečatirane najprostijim pečatom koji je na sebi imao podešavanje datuma pomoću rebrastog točkića. Tako da je pečat koji je napravljen za vreme Titovog vremena i tada služio. Služio bi i danas da se nije pojavila dvojka u vidu prvog broja na tekućoj godini. Elem, pošto smo mi Srbi dovitljiv narod pogotovo kad nas nešto lupa po džepu, provaljeno je da mastilo sa karata uspešno skida najobičniji deterdžent koji inače ne oštećuje papir. Trošak bi nastajao samo na početku dok se nepokupuju karte svih boja i zona pošto su se boje menjale zavisno od dana u nedelji i moglo se putovati bilo gde za prvobitni iznos karte, dakle džabe.
- Idemo kući komšije, odmarajte, vidim radite prvu sutra oboje...
- Radimo, pogodili ste, kako znate?
- Pa na kanapu za veš iznad šporeta ne stoji veš nego autobuske karte pa smo pomislili...
- Ma ova moja (jebem ti ženo majku) se malo pre setila da su nam sve karte prljave a sutra su crvene pa morala sad na brzinu, jebi ga komšija kriza i to... Mora se!
