Pravilo četiri zida

Неписана друштвена конвенција по којој знаци постојања личне сексуалности различите од општеприхваћене не смеју да се обзнане ван приватног простора у којем се упражњавају такви сексуални чинови. Неким чудним стицајем околности тај простор мора да има четири зида, и такође чудним стицајем околности, већина људи тврди да не мари шта се у том простору дешава, мада, наравно, приче о том дешавању, када их људи сазнају, преносе се на сва уста. Прекршај правила четири зида подлеже оштрим санкцијама, које досежу чак до физичких. Ипак, неким превидом, постоји много група које на неки начин успеју да за заобиђу ово правило:

- Ескими (њихове куће су округле)
- Индијанци (они живе у шаторима)
- Домороци у шумама (они живе напољу)
- Парови по парковима (они се састају у парковима јер немају своја четири зида)
- Парови по хаусторима (исто и они, или им је баш стало да ураде то у том тренутку)
- Парови у аутомобилима (ко је чуо да аутомобил има зидове)
- Љубавници на ливадици (зидови су небо)
- Кампери (шатор, небо, ливада, шума... могућности су неограничене)
- Усамљени чобани (јбг, ако се нешто гура под тепих, не значи и да не постоји)
- Бескућници (немају зидове)
- Подстанари (не поседују та четири зида међу којима упражњавају своје перверзије)
- Припадници номадских племена (боли их увце за норме тамо неких дивљака по градовима)

Вероватно их има још. Држава, Црква и навијачи требало би да ураде нешто поводом тога.