
По Бонтону правилно наздрављање подразумева држање чаше у нивоу рамена, гледати у очи особу са којом наздрављаш и сличне ствари. Међутим, у Србији, као и све остало па и ово правило је мало кориговано.
Пијанац: Е ајде дечко ми да наздравимо...
Пијанац у покушају (у даљем тексту ПОП): Ајде... Да см...
Пијанац: НЕ! Па како десном руком ми наздрављаш Бог те убио!
ПОП: Па зашто да не наздрављам десном?!
Пијанац: Па је л' ти мислиш да си прави алкохоличар?!
ПОП: Па мисл...
Пијанац: Па нема онда шта! Лепо узмеш десну руку, ставиш је на јетру и правиш одбор за дочек болу који долази после ексирања ове мученице, а слободном руком, левом, наздрављаш! Не можеш ко несвет да укршташ руке, па левом за јетру да се хваташ!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
По први пут размишљам на овај начин... +