Radni sastanak na kome morate biti ozbiljnog lica kako vas sagovornici ne bi smatrali izrodom, a isti se dešava posle ručka sa salatom od ljutih papričica, kada želudac i creva počnu da se komešaju.
Karakteriše ga blago podizanje zadnjice, toliko blago da za ostale mora biti neprimetno; puštanje vetra i obazrivost da ne napusti predeo oko izlaznog otvora prerano, što znači da ostavlja vazdušni jastuk oko dupeta (u neku ruku praktično za neudobne stolice); smrtna ozbiljnost na licu „izvođača“, kao da se ništa ne dešava, eventualno uz blago nakašljavanje i „oštroumnu“ primedbu na nečije izlaganje ako se primeti da se neće u potpunosti moći prikriti reski zvuk oslobođenog vazduha stezanjem dveju kriški; konačno pridizanje sa stolice po završetku sastanka kada svi napuštaju prostoriju, a po slobodnoj proceni zagađivača nema više velike opasnosti po nozdrve prisutnih.
Mora se paziti da se ne stvori preveliki vazdušni jastuk koji bi premašio granice rastegljivosti donjeg rublja (stručnim žargonom: prenaduvavanje), te koji bi svojim raspršivanjem bacio senku sumnje na glavnog junaka.
Ključ do savršenstva u izvođenju jeste redovna vežba.
Svakome se desilo...
