Predizborna kampanja

Неколико недеља за које просечан Србин живи.
Мање више што је 4 године пре тога једва крпио крај са крајем,те 2,3 недеље су прејаке за муку и довољне да све заборави.
Наиме тада све одједном добија смисао.али никако логику.
То су дани када напокон помислиш да је све кренуло на боље.
Уживамо у јефтином гориву,обилазимо страначке журке свих могућих кандидата и против кандидата.Усуђујемо се ЧАК И ДА ОБРНЕМО 4 туре пића које је неко други платио,и имамо осећај да је то ТО за чега смо се борили.
Пуши се Малборо,Давидов...Пије се Џек,Балантајнс,Мартини...
Ко год спомене `Кратко ће ово да траје...`....Ућуткава се оптимистичним изјавама.
Концерти највиђенијих група одједном стигну да обиђу све од Суботице до Врања и није им тешко!
Кажу...`Зарад њихое вољене публике`...
Имамо утисак да смо битни...Да неко брине о нама,као да нас је неко усвојио.
Али...после кише,можда дође дуга...Тамо...на небу...Нама је после кише ипак блато под ногама.
Враћамо се старом `цивилном` животу.Сви они који су викали да ће кратко трајати окривљују се за `вештичарство` и `урек`...Они су једини криви...Крећемо у поход на нове 4 године....`Ма брзо ће нови избори,шта је то?!`
Некако...и има смисла фраза `Изборна тишина`....