Stanje u kom se nalazi jadno dete prilikom pokušavanja da zapamti nazive svega i svačega što treba kupiti.
Mama: 'Ajde sine, evo ti pare da poslušaš majku do prodavnice.
Dete (za kompom): Stavi pare tu na krevet, sad ću ja. Šta da kupim?
Mama: Uzmi jedan ražani 'leb - Milojevićev, ovi drugi se mrve, 3 praška za pecivo, jednu šlag penu, Bonux sa ekstraktom limuna od 5kg, petoprocentni hidrogen, vino Medveđa krv i supu C sa slovima.
Dete: Važi, važi.
*Dete stiglo u prodavnicu
Kasirka: Izvoli mali!
Dete: E ovako, daj mi Mojkovićev Bonux što se mrvi, 5kg petoprocentnog peciva, hidrogen penu, medveđi šlag, limun sa slovom C i supu sa krvlju.
Kasirka (zinula do poda) : MOLIM?
Dete: Tako nešto, ček da ja zovnem mamu za svaki slučaj.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Ja sam uvek gubio najvecu novcanicu koja je trenutno bila u opticaju, preokupiran razmisljanjem o spisku za kupovinu. Em obidjem sve prodavnice i smorim se, em me nasevaju kad se vratim. Sta ces vise :)
Mene je jednom majka poslala da kupim cetkicu (za zube, naravno) i pastu i rekla je to ovako: Zapamti, imas 2 stvari da kupis, samo D V E nremoj i te dve da zaboravis... Vratio sam se sa hlebom i mlekom. :))) +
hahahaha :) lol ;)