Nebitno da li je posao umni ili fizički.
I ne tako loša stvar, ako je posao sam po sebi dosadan, pa jedva čekaš da nađeš izgovor da ga odložiš. Mislim, teško li je studentu da prekine bubanje Socijalizma, na primer? Ili bilo kog drugog predmeta.
Opet, radnja može ići glatko kao po loju, i nikako ne bi želeo da momentum iščezne. Zamisli, znam da je teško, da trsiš ribu svojih snova zguza, dok je jednom rukom drpaš zas'su, a drugom šamaraš po guzu i uđe ti mlađa sestra da vidi da nisi slučajno odneo daljinski u svoju sobu. Nije prijatno, je l' de?
A može da se desi da ti posao ide uz kurac već neko vreme i da je potrebna samo mala varnica kako bi prepuno bure baruta masivno eksplodiralo i dezintegrisalo nevine žrtve u bližem okruženju, tzv. kolateralnu štetu (prim. NATO).
Dakle, zabranjen razgovor sa vozačem.
- Pa što nećeš da spadneš, spad'o na otpadu dabogda, poserem ti se u Zastavin menjač, 100 puta da se poserem! Ufff, majku ti jebem Milivoje roditelju, što me nisi još više tuk'o d'učim škole, a jok da se jebavam s'ovim krševima celog veka po smrdljivim kanalima, sav garav i štrokav. Uhhh, ajd opet, polako: točak - skinut, šelne na manžetni - otpuštene, poluosovina - izvađena. Ovde ima 4 šrafa i sa one strane 3, evo su ovde na betonu. Da bi' doš'o do korpe lamele treba još da...
- Ljubaviii, ruuučaaaak!
- E sa'ću da ti jebem mater, pa tebi!
