Pojava da ovih dana na Kosovu neki Ljuljzim, Škeljzen i Afrim samo postojanje zadužbina, recimo kralja Milana, hoće da predstave kao svoje počevši proces koji se zove : ako nešto ponoviš dovoljan broj puta onda postaje istina . Postojanje manastira i ostalog jednostavno nije moguće sakriti a ni srušiti bogami, jer ni CIA ni Vatikan nisu idiotske organizacije pa tako nešto ni one ne mogu da pokušaju da proture, mnogo je kume... E sad, Miljajim i Krasnići i ostali mladići rešili da to što postoji samo prekrste u smislu -jebem li ga, daj da probamo, za 300 godina će da kažu da nam je to prvima palo na pamet.
Nekako je primer sasvim slučajno isto iz Nazirovog i Enverovog komšiluka. 2002 u vreme krize na jugu Srbije, moj drugar radnik Stranog Crvenog Krsta kulira sa kolegom ispred džipa u Preševu. Grupa albanske omladine ih sa divljenjem posmatra misleći da su stranci i pokušava da na nemačkom i 'švajcarskom' uspostavi kontak. Kako je drugar znao samo engleski on ih pita na srpskom jel znate šta je ovo pokazujući na znak crvenog krsta na džipu, na šta se ovi prvo smrznu a posle odgovore: Crveni pljus!
