Po završetku redovnog školovanja, zbog nemogućnosti zapošljavanja u struci, zaposlio se po principu daj-šta-daš. Obično svršeni student nekog od zaludnijih fakulteta na radnom mestu konobara, kuvara, perača sudova ili portira.
- Mali, do'jder 'vamo!
- Izvolite direktore...
- Vi'š ovog čo'eka?
- Vidim...
- E, to mi je jaran iz starog kraja, doš'o da vidi kako mi ide restoran. Daj za njega nešto specijalno!
- Šta bi najviše voleli?
- O, jebote! Uzmi čo'eka s fakultetom za kuvara pa sjedi i plači! Šta s' ti ono diplomir'o?
- Etnologiju i antropologiju na Filozofskom...
- Daj onda nešto isfilozofiraj nabrzinu...
- Pa evo, mogao bih da vam ponudim specijalitet šefa kuhinje...
- Da čujem?
- Bele bubrege u vlastitom saftu na vegetarijanski način.
- Kako to na vegetarijanski?
- Napaseš mi se muda oznojenih džiberu! Dajem otkaz!
Ljubazan način direktora, obično neke manje firme u kojoj pokušavaš da se zaposliš kao magacioner, da ti kaže da izgledaš kao sisica i da nisi sposoban za taj posao...
Direktor: Ovako, detaljno smo pregledali vaš rezime i nažalost, sa vašom diplomom vazduhoplovnog inženjera mislimo da ste prekvalifikovani za ovaj posao...
