Po završetku redovnog školovanja, zbog nemogućnosti zapošljavanja u struci, zaposlio se po principu daj-šta-daš. Obično svršeni student nekog od zaludnijih fakulteta na radnom mestu konobara, kuvara, perača sudova ili portira.
- Mali, do'jder 'vamo!
- Izvolite direktore...
- Vi'š ovog čo'eka?
- Vidim...
- E, to mi je jaran iz starog kraja, doš'o da vidi kako mi ide restoran. Daj za njega nešto specijalno!
- Šta bi najviše voleli?
- O, jebote! Uzmi čo'eka s fakultetom za kuvara pa sjedi i plači! Šta s' ti ono diplomir'o?
- Etnologiju i antropologiju na Filozofskom...
- Daj onda nešto isfilozofiraj nabrzinu...
- Pa evo, mogao bih da vam ponudim specijalitet šefa kuhinje...
- Da čujem?
- Bele bubrege u vlastitom saftu na vegetarijanski način.
- Kako to na vegetarijanski?
- Napaseš mi se muda oznojenih džiberu! Dajem otkaz!
Ljubazan način direktora, obično neke manje firme u kojoj pokušavaš da se zaposliš kao magacioner, da ti kaže da izgledaš kao sisica i da nisi sposoban za taj posao...
Direktor: Ovako, detaljno smo pregledali vaš rezime i nažalost, sa vašom diplomom vazduhoplovnog inženjera mislimo da ste prekvalifikovani za ovaj posao...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.