Neka vrsta baronisanja, ali sa svrhom i višim ciljem. Pakovanje nekih loših vesti u formu u kojoj će ih onaj kome se saopštavaju lakše progutati. Premazivanje treba da ublaži iznenađenje i razočarenje, da pomogne da se prebrodi prvih i najkritičnijih petnaeastak minuta šoka. Uz njega dobro idu šećer i voda ili neka opasna žestina.
- Ooooo, pa gde si, buraz! Upadaj. Daj da šibnemo po jednu, deda juče poslao sa sela, sidu leči, brate.
- Ajd, može. Nego, šta si hteo da mi ispričaš?
- A da. Pa bio ja sinoć u klubu i vidim tvoju Suzanu. Brate, ne da je ekstra izgledala, znači zavidim ti, o onakvoj devojci ljudi mogu samo da sanjaju.
- Hehe, pa šta da ti kažem. I?
- Ali jebote, svi gledaju u nju, svaki jebeni lik u klubu, a ona ništa, lagano cirka i opušteno priča sa ortakinjom. Prilazi joj neki lik, šapće joj nešto na uvo, a ona mu samo pokaza prema ženskom WC-u, u fazonu prošetaj, mali, tamo ti je mesto. I lik ladno ode, još pozva nekog ortaka, ono kao, rame za plakanje. Kad posle pet minuta ode i ona tamo...
- Čekaj, brate, ti meni u stvari hoćeš da kažeš da su moju Suzi skrnavila neka dva pavijana u ženskom WC-u???!!!
- Paaaaa, da, mislim da se baš to desilo.
- Pa što mi odmah nisi tako rekao jebote???!!!!
- Polako, polako, drmni još jednu radžu! Jebiga, morao sam malo da premažem, nisam hteo da te strefi srčka.
