- Tata, došo čika Mile i ja sam mu dao onu tvoju torbu sa alatom.
- Ma jesi ti poludeo, bre? Sto puta sam ti reko da tu torbu niko ne sme da dira bez moga znanja, pa čak ni moj pokojni deda ako slučajno dođe?
- Pa...
- Nema "pa", nego samo li nađem vremena, ima da te prepravljam, da konačno zaličiš na čoveka.
------------------------------------------------------------
- Tvoj Mice je dobar, na leb da ga mažeš, vaspitano dete, dok ovi moji...
- Ma treba i on da se prepravlja, dobar na leb da ga mažeš, a namazan leb da ne jedeš...
- Naši su...kakvi smo mi, takvi su i oni...

Tata: O jebem mu sunce kalajsano.
Komšija: Šta je bilo? Mali opet izgulio tarabu.
Tata: Ma jašta je. Pustiš ga da ode u grad, da izađe malo, dadneš mu auto...Mrcina dođe kući i otkine po ograde.
Komšija: Jel pio?
Tata: Još spavindra. Ma sigurno se nadojio. Ko zna!? Možda je dosino i neke ambrozije, kad je sve izludilo. Ma najbolje bi bilo kad bi ga prepravio. Da napravim nešto korisno od njega. Evo..ma prepravio bi ga u konja, al nemore dvaput isto...
Komšija: Ajd ne sikiraj se, nek je živ i zdrav. Doću ja sutra da ti pomognem oko ograde, danas mlada nedjelja, pa da ne diramo...