Ma nisi. Ček, bre, kako možeš nešto da prerasteš ako te i dalje zanima? Možeš da potisneš i da se onda praviš kako si ti sad kao veliki, zreo, ozbiljan i uspešan. Ne valja to. Pusti ti te što pričaju kako su nešto prerasli, možda je njima sada kuća velika, ali unutra, u onoj drugoj kući, gde im kuca pumpa za krv, oće da bude tesno. Baš, baš. Polako samo, ako nešto prerasteš, da bar bude zato što si ti video da si to prerastao. A to se retko dešava.
-Čoveče, pa imaš pedes' godina u dupe, još zviždiš za ovim curicama.
-Zviždim, pa šta? Bolje nego da plačem i kukam kako nisam dvajes' godina mlađi. Nisam učio velike škole, ne znam kako drugačije i rečitije da im kažem da su mi ulepšale dan? Lepe su, mlade, onaj Mika pesnik bi to bolje opisao, ja to ne znam, pa zviždim.
-I to što kažeš, ko zviždi, zlo ne misli.
-Lepe su i cure, al' lep je i dobar ručak, lep je i onaj potok što me nervira kad žabe krekeću noću, zviždim ja i njima, što da ne. Lepo je to, ne znam kako drugačije da ti objasnim.
-Ma, razumem te brate, ajde da prenesemo ovo nekako, pa kod mene i moje na ručak, da nam pripovedaš nešto ponovo. Šta bismo mi bez tebe, blago meni.
____________________________________________________________________
-Nabrala sam ti cveće.
-Čekaj bre, pa šta ti meni cveće, valjda ja treba tebi da berem cveće i cvet, hahahaha!
-A ja volim da berem cveće, ovo livadsko, nekako mi lepše od ovih hibrida.
-Pa, jes' lepo, aj nije mi niko do sad dao cveće, pa i nije tako loš osećaj. Da i mi od dva metra dobijemo cveće, phahahahaha! Mala, ti si luda skroz. Aj se popni na hoklicu da t' poljubim. Phahahaha, nabrala mi cveće, eeee, Bože šta ja neću doživeti. Ti i tvoje cveće. Ček d' uzmem neku vazu, ili teglu, imam valjda nešto...
