Kad se izgubiš u nekom liku, u principu je to sasvim okej, dok te neko ne snimi. Kada se to desi, onda, bar tako ide u filmovima, pokušavaš da izgledaš manje lud jer se preslišavaš za predstavu. Dramska sekcija, bre! Ko zna, možda budeš izgledao mnogo kulji, sve zavisi od dijaloga, zapravo.
-Ne, moja gospo! To nije u redu, mi ne smemo... Jao, kako da vam kažem...
-Šta to pričaš? Pola sata buncaš u ogledalo?
-Iju! Ma, ništa, ništa, ovaj... Imamo predstavu, ja sam Ser Lanselot.
-Nisam čuo da glumiš. Nego... Mnogo te viđam sa mojom devojkom, da nisam ja kralj Artur u toj predstavi?
-Ne! NE! Ne, naravno da ne.
-Dobro, da ti ne odglumim ja jednu kafansku tabačinu.
____________________________________________________________________
-Sa velikim žaljenjem vas obaveštavam da je naš kralj tragično preminuo. Naravno, intenzivno se traga za počiniocima. Pošto sam ja najbliži rođak, moram preuzeti to teško breme preuzimanja prestola. ŽIVEO NOVI KRALJ!
:ŽIVEO NOVI KRALJ!:
-Ajmo još jednom!
:ŽIVEO NOVI KRALJ!:
-Neeeee čujem vaaaaas!
:ŽIVEO NOVI KRALJ!:
-Ajmo sada samo dame na kraju tron-sobe!
-Živeo novi kralj, a dragi rođače?
-O, Vaša Visosti, nisam vas čuo da ste ušli! Ma, ne, ja to samo spremam predstavu... Da, u Vašu čast, hteo sam da se okušam kao glumac.
-Da, u kadi, dok vrtite zadnjicom u stilu Rikija Martina. Samo da znate, uhvaćene su neke plaćene ubice, upravo ih ispitujemo, ukoliko ste ih planirali u predstavi, moraćete da ih izuzmete. Prijatno.
