Presvlačiš se k'o Supermen

Ona: Dragi, koju haljinu da obučem? Ovu crvenu ili onu crnu?
On: Crvenu.
Ona: Ok. Idem da je probam. (vraća se kroz 10 minuta) Dragi, ova mi se ne slaže uz cipele. Da obučem ja ipak onu crnu?
On: Obuci.
Ona: Evo sa'ću. (nakon 15 minuta) E, dragi, ne mogu u ovu haljinu, ne slaže mi se uz minđuše koje si mi kupio za godišnjicu. Da probam opet onu crvenu samo sa onim lakovanim cipelicama, a? Šta kažeš?
On: Ok, samo požuri, moramo da krenemo još malo.
Ona: Aha, evo, važi. Sa'ću ja za pet minuta. (još 15 minuta kasnije) E, dušo, našla sam ovu roze haljinu na dnu ormana, na nju sam i zaboravila. Da obučem nju?
On (već počinje da pizdi): Ma može. Samo požuri, već smo trebali da krenemo.
Ona: Važi, dušo, eto me za pet minuta. Nemoj da se sekiraš.
On (vidno iznerviran, vena mu iskočila, šeta po sobi mahnit besan k'o Miroslav Ilić):
Jesi li se spremila više? Sad stvarno moramo da krenemo. Ako ne stignemo za 5 minuta, ništa od rezervacije.
Ona: Jesam, ali ne mogu da nadjem onu belu torbicu. Nisi je video negde?
On: Nisam. Uzmi neku drugu i idemo.
Ona: Ne mogu drugu, nijedna druga mi se ne slaže uz ovu kombinaciju.
On: Eno ti ona crna, na krevetu. Uzmi nju i idemo.
Ona: Ok. Ali onda moram da uzmem onu crnu haljinu i one druge cipele. Ček' samo minut, da se presvučem.
On: Nemoj više da se presvlačiš, idemo, 'ajde.
Ona: Evo, za minut ću. Što si nervozan?
On: Kako što sam nervozan? Čekam te dole već sat vremena, kasnimo već 45 minuta, rezervacija nam je propala, presvukla si se više puta nego Supermen i opet nisi spremna !
Ona (briznu u plač): E, stvarno si stoka ! Pa za koga se ja spremam nego za tebe, konju jedan ! Ja hoću da budem lepa za tebe, da kad te vide sa mnom, da vide da šetaš najbolju ribu a ne tamo neku drolju, a ti tako da mi kažeš ! E, sad neću ni da idem ! Jeb'o te Supermen da te jebe, sad idi sa njim !
On (zabezeknut, zbunjen sa ŠKK grimasom na licu): A u kurac, idem ja da gledam fudbal.