
Један од начина изражавања ставова и (углавном) неслагања са одређеним типовима људи или неких њихових особина. Карактеристичан је по томе што се саговорник "фигуративно" персонификује са дотичним, те се стиче утисак да се говорник, док прети, обраћа управо том типу о коме је реч.
Вечита је мистерија једино то, да ли говорник заиста мисли на неког трећег, или користи прилику да саговорнику суне у лице шта искрено мисли о њему.
А: Ма кажем ти (гледајући га право у очи) што мени иду на курац они идиоти што секу струју, е! Народ једва крпи крај с крајем! Кад би мени тај дош'о, a, па рек'о би' му ја! Па шта ти мислиш KОМЕ ЋЕШ ТИ ДА СЕЧЕШ БРЕ?! Па има да ПУШКУ ДА УЗМЕМ, па сиђи после са бандере да те видим! Па шта ти мислиш, ако си у колицима, можеш да сечеш струју поштеном народу?! (уноси му се у фацу)
Б: (Одмиче колица мало уназад.)
А: Па сечи струју оним главоњама маму ти јебем! ЕЈ! (суне ракију, :пљас:) …и то ти кажем.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.