Nepokretan. Najčešće se ova etiketa kači nekom sportisti ili nekom ko pokušava da bude sportista.
- Fali nam jedan za fucu... Da zovemo Mileta?
- Mileta "olovnog vojnika"? Jesi lud?
- Pa ono... Bolje iko nego niko...
- U ovom slučaju bolje niko! Dečko je pokretljiv k'o gornja vilica, kampuje u napadu i ne ume da šutne...
- Al' dobar je dečko...
- Pa zovi ga na večeru onda, nemoj na fudbal.
Pojava koja u nama budi setu za zivotom koji se odvijao dobre stare tri dimenzije.
Nekim sadasnji klinci ce zaliti za svojih 6 dimenzija, dok ce neki novi cmizdrati i sliniti za svojih 17 dimenzija...i tako u nedogled.
Nekada: Klikeri, Nindza Kornjace, fuca na male golice, Dzena i Trejsi Lords...
Sada : Warcraft, CS, Nodi,Fejs, Galakticki Fudbal, HENTAI (porno crtaci)
U bliskoj buducnosti: 6D Hi-man sa opcijom snosaja sa jednim od junaka, 17D Avatar 3 deo, Fudbal na touch screen ekranu velicine 0,01 inca, 18d xxx materijali sa opcijom dodirivanja vestackih grudi glavne glumice (koja je pritom animirana)....
Lik koji za vreme partije fudbalice ili sketa mlako ulazi u duele, izbegava startove gracioznim pokretima, plaši se kontakta i uopšte deluje kao da nema kapi krvi u sebi.
Obično je bledunjav k'o da se sunčao u kapeli, slabije fizičke konstitucije i zna dobro da igra fudbal, al' džaba mu kada igra k'o pička.
- Ej Sale sad sam vid'o Matića. Kakva mu je ono čalma na glavi?
- Ma igrali juče fucu na školskom i Tanasa mu uleteo u duel, a Matić umesto da uđe u duel čvrsto, pokuš'o nešto da poskoči i ovaj tenk ga oduv'o u tribinice.
- Pa ko ga jebe kad igra k'o balerina.
Klinačko otkazivanje taj mauta.
Fuca na ulici...klinci 9 godina
R - Taj maut, da vežem pertlu.
B - Taman i ja, odvezale se i meni.
R - *Otajmaut*! prc! Gooooool!
B - Pa ne možeee, nisam bio spremaaan
R - Pa što nisi prijavio svoj taj maut, ovo je bio moj tako da ja imam pravo da ga otkažem, heheheheh.
B - Vraćaj loptu, odoh kući....
Ruki, početnik, gušterčić, novajlija.
Neko ko se našao u nebranom grožđu, pa se još uvijek snalazi. Sve mu je novo i nepoznato, što je razlog više da ga ostali, iskusniji, konstantno trpaju, dok se ne ušteli i na tapet ne dođe neko novi i zanimljiviji.
Izraz je potekao od internet verzija poznatog TV kviza "Slagalice", koji se među korisnicima društvenih mreža širi brzinom munje i pravi od ljudi vojsku sova-manijaka, kojoj je jedina dnevna briga da l' će dobiti 15 i 25 u "Moj broj".
- Zovemo Mićka na fucu?
- Neee, samo ne njega! Bolje da Anu zovnemo, ima jači udarac.
- De, šta fali Mićku, jes' malo smotan, al' zna se snaći..
- Lik je kompletni dud, sova jaje, zovi ga kako hoćeš. Svaki put mu iznova moram objašnjavati pravila fudbala, pamti k'o zlatna ribica..
Pokušaj roditelja da decu u osnovnoj školi ubede da je bolje da uče nego da po ceo dan skitaju sa ortacima (u današnje vreme vise na raznim društvenim mrežama i sajtovima).
Ćale: 'El se sad dolazi kući?
Ja: Pa znaš nisam imao ništa da učim, a školsko je bilo puno pa se zaigrala fuca... Dao sam čak tri gola!
Ćale: Neka, neka. Samo ti skitaj. Ima kod dede i babe na selu dosta krava i ovaca, nije loše plaćen posao, s' obzirom kol'ko treba da radiš. Pa ti vidi.
Izraz koji se sreće u centralnoj Srbiji, a znači isto što i *mrtvac*.
Veoma često se koristi kao prekor nekome jer je veoma kilav, beživotan. Nije ni za šta. Pokazuje krajnji stepen nezainteresovanosti. Sve obavlja traljavo, k'o babu po trbuhu...
- E, ae na fucu. Fali nam šesti, da igramo tri na tri...
- Ne mogu, mrzi me...
- Jebote, kakav si ti meit!
---
- Dragi, jesi li raspoložen da se malo družimo? Obukla sam onu crnu čipku što voliš...
- Sutra... Mnogo sam umoran...
- Meitu jedan! Nisi nikad ni za šta! Bolje bih prošla da sam našla nekog dedu!
Uraditi nešto pod prisilom, posle batina. Fraza nastala iz filma Balkan Ekspres.
- Ljudi, ajmo na fucu.
- Ajmo. Ček' samo da uzmem loptu.
- E, ta lopta mnogo podseća na onu Markovu, gde si je kupio?
- Pa i jeste Markova.
- Ne seri, tu loptu mu je donela tetka iz Nemačke. Znaš da je nikom ne da, samo ponekad dođe i paradira sa njom.
- Jednostavno je propevao "Lili Marlen" i tu se sve završilo.
Običaj starih ljudi je bio da u kući imaju kutiju cigara za goste iako oni sami ne puše. Najčešće je to najjeftinija marka koja se tada mogla naći na tržištu tipa morava i sl. Naravno svako ko puši nosi svoje cigare sa sobom ili ako slučajno nestanu ode u trgovinu kupiti tako da ta kutija stoji tu već desetljećima i od preteranog isušivanja zasigurno ima i halucinogena svojstva. Kada je pokušate baciti baba vas ružno pogleda i zagalami tako da ste davno odustali od toga. Jedina stvar koju možete da primetite je ta, kako je ta kutija cigara krajem devedesetih vredila trećinu koliko bi danas za nju dali tako da vas svaki put kada otvorite babinu vitrinu upravo ta kutija podsjeti kako je svijet otisao u tri lepe.
Unuk:“ E baba de baci ovu kutiju morave! fuca se ovde godinama.“
Baba:“ Alo gde da bacim. Šta ću bre gostima da ponudim.„
Unuk:“ Kada je zadnji put neko zapalio cigaru iz ove kutije? Nije niko lud da završi na ispitivanju na neuru.“
Baba:“ Zadnji put je pušio Joka nestalo mu cigara i ja ga ponudim.“
Unuk:“ Ee baba čika Joke umro ima 11 godina. Kako se sečaš takvih stvari a u trgovini zaboriš pola stvari.“
Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...
Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.
Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...
Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.
- Brate, aj opičimo fudbalicu.
- Ma jok, aj parlijamo sket 3 na 3.
- Ima nas mnogo bre, taman da se odigra kvalitetna fuca.
- Zajebi fudbal, igramo basket, nek' momci biraju sledeću.
- Alo Korać, koji ti je racku, odjednom hejtuješ fudbal, a do juče smo zajedno trčali za loptom na livadi?
- Jebi ga, otkad mi je Panta uzeo nogu za privezak prošle godine, okačio sam kopačke o klin i prešao na basketaru. Aj sad se odluči, igraš ili ne?
