Dve ili više osoba učestvuje u komunikaciji. Približi im se neka "n" osoba, sluša šta pričaju i ništa ih ne razume. Zašto? Pa, oni govore nekim čudnim jezikom. Dobro, nije nerazumljiv, to je i maternji jezik te iste "n" osobe, ali ništa ne konta.
To je zato što osobe koje komuniciraju rebusima uspevaju da govor zagonetkama podignu na viši nivo, da ga učine još većom atrakcijom. Takve osobe niko živi ne razume (bar onaj ko nije iz njihove "intelektualne kaste"), teme o kojima oni raspredaju se graniče spojem nuklearne fizike i pravljenja pravog lovačkog gulaša. Širm krugu ljudi oni deluju kao "udareni" likovi, štreberi i slične varijacije opisnih prideva koijma ih drugi časte. Mada, često rebusima komuniciraju dva ili više pijanih likova koji se neverovatno dobro sporazumeju na taj način. Neverovatno je da će dva totalno trezna čoveka manje razumeti jedan drugog nego dva pijanca koji komuniciraju rebusima.
„motivacioni govor“
Tačno ta rečMotivacioni govor4 definicije →
Osobe od čijih reči bukvalno ne možeš da pobegneš, nakon što si već na sve verbalne i fizičke načine pokušao da ih ućutkaš.
Oni koji te hladnokrvo prate po stanu/kući/faksu da ti završe svoju započetu bujicu misli i zbog kojih se osećaš kao u zatečen u horor filmu-srljaš, trčkaraš i saplićeš se o stvari sa prestravljenim izrazom lica uz poklike: "Prekini, Molim te!" i "Ne mogu više da slušam tvoj glas!", dok oni iza tebe hodaju sigurno i smireno, savim polako i ne prestaju da govore.
Neredak opis svađe sa suprotnim polom uz vrlo objektivan osećaj da rasprava traje satima.
U mojoj kući je savim uobičajna pojava da ti neko stoji ispred WC-a dok si ti unutra i drži govor, bilo da ti prepričava doživljaj ili izlaže svoj argument u raspravi.
Nikada nisam mogla mojima da objasnim zašto je to nenormalno.
Veoma mudro i duhovito sročen sinonim za određenu reč ili pojam. Nastao je tako što je u srpskom jeziku, kao posledica "ropstva" pod Kaizenovim carstvom, ostalo dosta reči i pojmova koji su se uvukli u svakodnevni govor. Iako je sleng njegov osnov nastanka, vukajlizam se razlikuje po lokacionoj identičnosti i sigurno vam prilikom korišćenja donosi beneficije, za razliku od npr. NEzemunskog slenga upotrebljenog u Zemunu, koji vam samo može doneti batine. Svi vukajlizmi se nalaze u "online" rečniku VUKAJLIJA i dostupni su svima.
U strahu od ugrožavanja bezbednosti srpskog književnog jezika, Vlada RS je u saradnji sa MUP Srbije organizovala akciju u kojoj su najbolji "undercover" agenti MUP-a, poznatiji kao moderatori, infiltrirani u sam centar Vukajlije, sa zadatkom povremenog brisanja vukajlizama i banovanjem autora. Ovim pokušavaju da zaustave rastući trend upotrebe vukajlizama, spreče razne rasprave o autorskim pravima, plagijatima itd i donesu mir Srbiji.
Al' što bi rekao Filip Višnjić, "SRBIJA SE UMIRITI NE MOŽE".
Ustaljen završetak govora većine direktora prilikom palamuđenja o boljem sutra, koje nikako da stigne, stavljanje tačke na i.
-Moramo koncepciju naše firme zasnivati na izvozu, bez obzira na krizu, jer interes naše firme je iznad svega...bla,bla,bla... Eto gospodo, ja sam svoje rek'o.
-Jesi kurac, ja sam ti govor napisao.
Izraz nastao na prostoru Republike Srpske, od strane bosanskih Srba usled nerešenog nacionalno-religijskog pitanja većinskog muslimanskog stanovništva. Naime, svaki pravi Srbin za Bošnjaka nikada neće reći da je Bosanac, jer se isti termin koristi za pripadnike svih nacionalnosti unutar BiH. Takođe, Bošnjak zvuči previše formalno, te još nije jasno zašto bi jedan narod koji se do početka '90-ih ponosno zvao Muslimanima sada odjednom menja ime.
Musliman označava religijsku pripadnost, Turčin je ipak prejaka reč, a Turska suverena država već postoji na prostorima Evrope i Azije, tako da se izraz ''Naši domaći Turci'' udomaćio. Pre se više koristio kroz govor mržnje, a danas i od milja, jer je dostigao nivo političke korektnosti. Možemo ga čuti u raznim situacijama, u zavisnosti od konteksta.
- E, Mile, koji je rezultat?
- Ma brate rešeno je sve u Istanbulu, Hrvatska prošla.
- Ama ne pitam te za njih, već za ove naše domaće Turke. Kako su oni prošli? Uplatio sam tiket, pa da ne padnem na njima.
- Aha, to. Pa, šta da ti kažem... Možda još ima nade. Trenutno je 6:2 za Portugal.
- Pu, Đeko, jebem ti mater, jeb'o te Manćini u po čmara dok se skidaš u svlačionici!
------------
- Sine, da ti se pohvalim. Tada ide sutra u Istanbul.
- Ozbiljno, stari? Hajde super, baš sam gledao Šeherezadu pa sam video kako je to divan grad. Obavezno ponesi fotoaparat pa da slikaš.
- Je li ti, majmune? Jesi opet duvao, a?! More konjino, idem u Sarajevo kod naših domaćih Turaka, a ne u Istanbul, jebala te Šeherezada! I tebe i onu tvoju ludu majku što te nagovara da to gledaš!
Osoba koja se često može sresti u sredstvima javnog prevoza GSP Beograd. Najčešće muškarac srednjih godina, ređe žena. Vozi se od prve do poslednje stanice i drži glasan monolog koji mogu da čuju svi putnici, iako nije najjasnije kome je taj monolog upućen. Ovakvi ljudi su po pravilu jako retorički sposobni i bez greške ponavljaju svoj govor nekoliko puta u toku vožnje (iako nisu uvek pod uticajem alkohola). Obično govore o temama kao što su ekonomska kriza, dnevna politika, religijska i filozofska pitanja... Njihove reči kritike svega postojećeg proročki odzvanjaju, uz često pozivanje na božju kaznu, koja će pasti na ovaj svet i na nas grešne (tako mu ovi govornici dođu kao neka vrsta božjih glasnika). Uglavnom zbunjeni slušaoci, prave se da ih ignorišu. Nekima od njih, ovi govornici su smešni, nekima žalosni, ali niko u sebi ne ostaje ravnodušan. Jedino što do kraja ostaje nejasno je da li su ovi ljudi stvarno poremećeni (pod uticajem tranzicione krize), ili samo dobro glume.
Smrtna fraza.
Komšija Đole: Baba Đuko, nemoj da se sekiraš, ja ću da ti držim govor kad umreš!
Baba Đuka od stotinu ljeta: Bome Đole, nek si mi živ i zdrav, al nikad se ne zna ko će prije!
Uvek se dešava da se dve vremenski uzastopne turističke grupe- koje dovodi jedna agencija- susretnu u hotelu/pansionu. Tom prilikom, iz stare grupe se nađe jedna ekstrovertna osoba, posebna podvrsta u okviru sorte najeb-likova, koji momentalno uzima banku, nalazeći za shodno da novopridošlima daje savete u vezi sa smeštajem, cenama u mestu, agencijom, salinitetom mora i sl.
Mada i među takvima, sasvim izuzetno, ima dobronamernih, koji će reći i neku lepu reč o svemu, uglavnom se radi o isfrustriranim pesimistima kojima je i samim odmor propao (mahom sopstvenom krivicom), pa sada žele da bes iskale na pridošlice, verujući da se na taj način svete.
Govor obično otpočinju sami, plotunom na račun agencije, a potom sledi unakrsno ispitivanje novopridošlih- koji postupaju po filozofiji "došli smo sa agencijom samo zato što sami nismo mogli nikako da pronađemo smeštaj, a te lopove ionako nećemo da slušamo, pa hajde da nam sve lepo objasni jedan od nas".
Orator: Vi ste sigurno iz nove grupe? Dozvolite da vam dam jedan prijateljski savet- nemojte da idete ni na jedan izlet sa ovim našima! Odvešće vas da vidite tamo neko srušeno antičko proročište i za to uzeti po 50 evrića, a kao da mi ruševina nemamo u Srbiji.
(malo kasnije)
Pridošlica: Jel` mora da se kupuje voda ovde?
Orator: Oni nama rekli da mora i vama će reći da je kao hemijski nešto drugačija, a u stvari, može da se pije česmovača, samo je malo slankasta.
Pridošlica: A kakve su cene hrane?
Orator: Znači ljudi, ako niste poneli dosta hrane, ogladnećete...
Pridošlica: A kakvi su ljudi u ovom mestu?
Orator: Ma jaaako su ljubazni, ali stalno hoće da vam uzmu pare...
Pridošlica: Gde ste držali pare, kad smo kod njih?
Orator: U frižideru!
Pridošlica: Ali sef!
Orator: (za sebe) Čuj... Ma kakav sef, vi mislite da sobarice nemaju ključeve i da ne znaju šifru...
Pridošlica: Kakve su terase?
Orator: Ma lepe su terase, ali od prvog dana mi ih nismo otvarali, a to savetujemo i vama- ući će vam zmije, ima ih svuda pod kamenjem... A o lopovima i da ne pričamo...
...
Sleng koji se koristi u situacijama kada se ne slažeš sa govorancijom kojom baron pokušava da te obasipa. Spust na zemlju liku koji ubija u pojam i čija priča preljeva ko patriotski govor Bogoljuba Karića. Način kojim daješ do znanja ortaku da mu je spika trula ko list u jesen, a da su šanse da se ostvari san koji ti prepričava toliko velike, da ih ni metuzalem neće doživeti. Malo morgen služi za gašenje radioaktivnih gluposti koje ni Gajgerov brojač ne može da izmeri, gluposti koje se šire kao tifus među našom vojskom u I svetskom ratu. Priloška odredba za nikad.
Malo morgen će američko zlo doveka da hara svetom, malo morgen će Ana Ivanović da se vrati u formu od onomad, malo morgen Tom Kruz nije sektaš, malo morgen je Merlin Monro ubijena, posle 7000 tableta za spavanje koje je popila u svom životu. Morgen Pižon sam sastavlja reprezentaciju, morgen Džon Malkovič nije najluđi glumac ikada, a Norton najharizmatičniji. Morgen će Bred Pit I Di Caprio da dobiju Oskara nekada, kao i Dule Vujošević da izgubi meč, a da na konferenciji ne krivi korumpirane sudije. Morgen Čeda forsira jednakost iz ubeđenja.
-Da l će meni Mira da da?
-Malo morgen.
------
-Video sam sinoć Miru kako puši onom tvom komšiji.
-Jesi morgen.
------
-Oće li naši da se plasiraju na to prvenstvo u fudbalu?
-Oće morgen.
------
-Ova Angela Merhel je baš lepuškasta.
-Jeste morgen.
Windows Explorer i Internet Explorer. Ovi programi se razvijaju od ranih devedesetih, postojali još kod Win 3.11. I pored toga prosto je neshvatljiva njihova tendencija ka padanju, posle čega se dobija poruka Program not responding. Ima i ono da se šalje obaveštenje, i toplo preporučujem opciju send - spamujmo ih kad za bolje nisu!
Ima teorija da je to baš zbog dugotrajnog razvitka ovih programa, što nije netačno, jer naravno da ih mrzi da rešavaju stare bagove i način razmišljanja. Uostalom, nije li stara američka demokratija funkcionisala u robovlasničkom sistemu, a Srbija je 30 godina ranije formalno ukinula ropstvo, iako i dalje deo neevropske Turske. Da ne idemo u te sfere, možda hoću reći kako je bolje koristiti i neki eksperimantalni besplatan programčić u svrhe pretraživanja interneta ili sopsvenog sokoćala.
A i ja tu serem, umesto da korisitm nešto pametnije, što bi rekli u reklamama za bonux.
p.s. ovakvi superlativi me podsećaju na šešeljev govor kad mu je svako bio "najveći izdajnik". pa lepo, reći za svaki majkrosoftov proizvod da je najveće sranje, baš najveće, i nije ogrešenje o logiku.