
Uvek se dešava da se dve vremenski uzastopne turističke grupe- koje dovodi jedna agencija- susretnu u hotelu/pansionu. Tom prilikom, iz stare grupe se nađe jedna ekstrovertna osoba, posebna podvrsta u okviru sorte najeb-likova, koji momentalno uzima banku, nalazeći za shodno da novopridošlima daje savete u vezi sa smeštajem, cenama u mestu, agencijom, salinitetom mora i sl.
Mada i među takvima, sasvim izuzetno, ima dobronamernih, koji će reći i neku lepu reč o svemu, uglavnom se radi o isfrustriranim pesimistima kojima je i samim odmor propao (mahom sopstvenom krivicom), pa sada žele da bes iskale na pridošlice, verujući da se na taj način svete.
Govor obično otpočinju sami, plotunom na račun agencije, a potom sledi unakrsno ispitivanje novopridošlih- koji postupaju po filozofiji "došli smo sa agencijom samo zato što sami nismo mogli nikako da pronađemo smeštaj, a te lopove ionako nećemo da slušamo, pa hajde da nam sve lepo objasni jedan od nas".
Orator: Vi ste sigurno iz nove grupe? Dozvolite da vam dam jedan prijateljski savet- nemojte da idete ni na jedan izlet sa ovim našima! Odvešće vas da vidite tamo neko srušeno antičko proročište i za to uzeti po 50 evrića, a kao da mi ruševina nemamo u Srbiji.
(malo kasnije)
Pridošlica: Jel` mora da se kupuje voda ovde?
Orator: Oni nama rekli da mora i vama će reći da je kao hemijski nešto drugačija, a u stvari, može da se pije česmovača, samo je malo slankasta.
Pridošlica: A kakve su cene hrane?
Orator: Znači ljudi, ako niste poneli dosta hrane, ogladnećete...
Pridošlica: A kakvi su ljudi u ovom mestu?
Orator: Ma jaaako su ljubazni, ali stalno hoće da vam uzmu pare...
Pridošlica: Gde ste držali pare, kad smo kod njih?
Orator: U frižideru!
Pridošlica: Ali sef!
Orator: (za sebe) Čuj... Ma kakav sef, vi mislite da sobarice nemaju ključeve i da ne znaju šifru...
Pridošlica: Kakve su terase?
Orator: Ma lepe su terase, ali od prvog dana mi ih nismo otvarali, a to savetujemo i vama- ući će vam zmije, ima ih svuda pod kamenjem... A o lopovima i da ne pričamo...
...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.