Naš stari je lik približno tvojih godina. Naziv vuče otud, što svoje bogato životno iskustvo duguje našim starima. A to otuda što smatra da je "Najveća mudrost vazda bila narodna mudrost".
Poznaje se po ozbiljnoj, nadmenoj faci koja kaže: "Mladiću, ja ovo što znam ti nećeš iskusiti za dva života". Nešto je kao "I ja isto, samo još bolje" - lik, samo možda još iritantniji. Ovakva osoba sklapa vrlo specifične rečenice. Tebe će osloviti kao što te oslovljavaju tvoji stari. Na primer, rečenicu počinje sa - "Čuj sinovče, da ti JA nešto rečem", pritom stavivši ruku na tvoje levo rame. U slučaju najvećeg neslaganja s tobom, počeće sa - "Dijete moje drago". Iako je stotinama kilometara udaljen od ijekavskog govornog područja, on koristi ovu konstrukciju jer ga asocira na njegovu omiljenu knjigu - "Gorski vijenac". Knjiga mu nije slučajno omiljena. Tu su njegovi idoli koji su jedini dostojni njegove mudrosti, i kada bi sad Njegoš ustao iz groba kao sedi starac, naš stari bi sa njim razgovarao na ravnoj nozi i nazivao ga bratom. Njegova životna želja je da te spusti tako što će ti objasniti kako su ti stavovi loši, odnosno kako ti ne možeš imati stav o nečemu jer nemaš potrebno iskustvo koje on ima. Ne ostavlja ti prostora da ti imaš svoje mišljenje, jer - šta će njemu tvoje mišljenje!? Svoje nezanimanje za tvoje mišljenje pojačava karakterističnim izbacivanjem vazduha. On će prvo dunuti, čime će ti skrenuti pažnju da smaraš, pa tek onda početi rečenicu.
U rečenice uglavnom umetne kojekude, avaj i slično. Kontejner je nepotrebnih izraza kao što su mašala, javašluk i ostali turcizmi. Tišinu uglavnom prekida narodnim izrekama, koliko god one bile neadekvatne u datoj situaciji.
Ako mu se zameriš, on ti neće pretiti batinama, već kukom i motikom.
- Hmmm, ove mi se demonstracije ne sviđaju, ne ovećavaju mi nešto.
- Viđi čedo moje, da ti ja dočaram situaciju (koluta očima u fazonu - šta zna ovaj mali), ovo su ti ljudi profesionalci, treba im verovati.
- Ma vidim, nego ovaj vođa bre muca, ne bi trebao on da priča.
- Vidi, nije bitno kako on priča, nego šta priča. Mudro on zbori, svaka mu je ka' Njegoševa.
- Ma znam da je bitno to, nego nije bre realno da tako traži, neće nam to nikada ispuniti.
- Mašala dečko, mašala.
- A ako ne ostvare?
- Onda ćemo na mejdan sa njima. Ne može njihovo biti doveka. Nije svaki dan Badnji dan što bi rekli moji. Nego što je onaj ćelavi nepismen majka ga ubila i u crnu zemlju zakopala. Pa mene bi sramota bilo...
- Čoveče, on ti je doktor nauka, predaje mi na fakultetu.
- Ma šta on zna, taj je... Ma ne vredi trošiti reči na njega. Nek' je on živ i zdrav. Vidiš da ti objasnim. Demonstracije služe da se skrene pažnja na neki problem. Znaš! Sada kad smo blokirali pola grada ceo grad će brujiti o tome. To je suština. To je tako vazda bilo...
- E stari! Što ti ne vodiš ovu zemlju?
- Kaj?
- Pa vidim da si pokupio svu mudrost ovog sveta, a nikako da mi kažeš nešto što ne znam...
Pojaviti se sa problemom na nečijim vratima, u potrazi za rešenjem i spasom, iako nas je dotični pre toga upozoravao da može, i da hoće doći do istog.
- Šta ćeš da uradiš?!
- Da te ostavim.
- Da me ostaviš? Čujem li ja to dobro?
- Nadam se da nemaš problema sa tim ogromnim ušima, podsećaš na Damba mogu ti reći, i da, da te ostavim.
- Marš! Odmah, gubi se iz ove kuće! Nemoj samo na vrata da mi zakucaš kad ne budeš imao kod koga da odeš, ščuo?! Kad te kum šutne i kaže samo 'A gde su moje pare?' , e Ivane Ivane, šta si ti umislio, ko si?
------------------------------------------------------------------
- Ima li problema u školi a?
- Nema, ok je sve, matiš malo zeza, ali ok je.
- Ja ti mogu srediti kod nje, išao sam ti sa profesoricom u osnovnu, i srednju.
- Ma kakvi, nema potrebe.
- Nemoj da zajebavaš, da je zovem odma, da se ne brineš?
- Ma ne. Hvala u svakom slučaju.
- Ee, ako ti tako kažeš. Nemoj samo posle, u 5 do 12, da mi zakucaš na vrata.
Slažem se da u svakoj zemlji ima gradova i sela sa pomalo čudnim nazivima i da u stvari nisu tako kul kao što zvuči na prvi zvuk, ali držim da su imena domaćih sela, jasno razumljiva samo stanovnicima srpskog govornog područja, posebna i intrigantnija, ispunjena iskonskom ljubavlju prema zavičaju.
Genealogija je, za neupućene, nauka o poreklu naziva ljudi, biljaka i životinja, ali sam za shodno našao da upotrebim ovu reč, uskoro će vam i biti jasno zašto. Istorijski i politički značaj pojedinih mesta se menjao tokom godina, neretko i njihovi nazivi, ali Srbija u kakvoj sada živimo i dalje je bogata mestima interesantnih naziva.
Reklo bi se da su osnivači bili maštovite i posve duhovite persone, ali da nisu imale ukusa. Sa druge strane, o ukusima se ne raspravlja.
Slepčević
Dobro, da je ''Slepac'' kao što nije (ili možda jeste?) još bih i razumeo, ali ovaj familijarni vid naziva omanjeg mačvanskog sela u najmanju ruku je nerazumljiv strancima. Ipak, nama Srbima je jasna ideja autora imena, ali ne konkretno i cilj. Jedna od mogućnosti je da ime potiče od nadimka očigledno popularnog meštanina ne baš najboljeg vida, no i od njega i od savremenika ostao je samo naziv sela. U svakom slučaju privlači pažnju kao govno muvu.
Vučja lokva
Ne, ne šalim se. Ovo je zaista naseljena 'oblast' u okolini Novog Pazara. Epitet 'vučja' je manje-više jasna asocijacija i ne bih se na tome zadržavao, ali 'lokva' je nedefinisan pojam u ovom slučaju. Da li je reč o obimnoj količini mokraće ili je pak lovac hedšotovao nekog vuka, ostaće nepoznanica, ali hteo sam da ukažem na još jednu teoriju. Svima je jasno na šta prosečni Srbin misli pod ''vukojebinom'', ali nije isključeno da su lokalci nabasali na lokaciju koja se vukojebinom može nazvati bukvalno. Kako vukovi žive u čoporima, tu bi se, po nekoj logici mogla zateći poveća količina vučje semene tečnosti.
Donji Tovarnik
Naselje u opštini Ub, na prvi pogled ne toliko neobično, ali druga reč u imenu me strašno asocira na ''jebarnik'', pa sam odlučio da više posvetim pažnje Tovarniku. Naziv se nije mogao stvoriti sam od sebe, a kao jedinu realnu teoriju o poreklu imena vidim činjenicu da svuda postoji ljudska potreba za pražnjenjem, te da je od davnina moralo biti određeno mesto specijalno za te stvari. Jer, jelte, u malim sredinama svako svakog zna, a sa druge strane privatnost je osnovno ljudsko pravo.
Jajčić
Veoma duhovit naziv za ovo ljiško naselje. Gotovo sam siguran da su osnivači naselja umirali od smeha kada su doneli odluku o njegovom budućem imenu kojim će biti upisivan u opštinske i državne registre. Jedna od definitivno mnogobrojnih priča o imenovanju Jajčića možda bi bila: neko je imao zaista omaleno spolovilo za koje bi i reč ''kurčić'' bio augmentativ, pa je smišljen ''jajčić'' kao opis kite koja ne izranja mnogo iznad muda. To se proširilo po selu, pa tako ostade sadašnji naziv.
Igra nalik fudbalu. Ili bolje rečeno jedna vrsta viktorija sa dodatkom rotirajućeg golmana.
Za igru je potrebno minimum troje igrača, mada je poželjnijlje nešto više, pet-šes', jedan improvizovani gol i neka lopta. Kao prva stvar bira se golman sistemom eci peci pec, ili en den dore, a može i pimpovanjem, ko ispimpuje najmanje brani. Svi igrači, uključujući i golmana, na početku igre imaju po 11 poena, mada može i po 21, da bi igra bila duža. Fora je da se šutira na gol, svaki gol koji golman primi oduzima mu po jedan poen od onih početnih 11, ali kada golman odbrani i uhvati loptu onaj koji je poslednji igrao ga menja, i tako u krug. Prilikom dodaje igrač ne sme da takne loptu više od određenog broja puta, ali to je stvar dogovora, obično bude limit jedan ili dva dodira. Što se tiče branjenja, golman ima svoj ograničeni prostor u kome sme da hvata loptu rukama, a da, igra započinje tako što se goša okrene licem prema golu i baci ili deganžira loptu preko glave.
Postoji još i pravilo bonus golova, to jest ako golman primi gol kroz noge skidaju mu se dva poena, ako primi petom pet poena, ili ako u najgorem slučaju primi gol petom kroz noge skidaju mu se čak sedam poena. Poraženi je onaj koji prvi ostane bez poena.
I na kraju igre, kao šlag na tortu, dolazi ono najzanimljivije, a to su TRTE.
Poraženi igrač se namesti na gol liniji, okrenut leđima prema drugim igračima, tako što ispući zadljicu i savije gorlji deo tela ka napred. Sa razdaljine od nekoliko metara ostali igrači šutiraju loptu s ciljem da ga pogode, i tako natrte. Šutira svako po tri puta, nezavisno od toga da li pogodi ili ne.
-Pera: Lazo imaš još dva poJena, još malo pa te trtimo haha!
(Laza uhvatio loptu i Pera ide na gol)
-Laza: Sad ću da te naguzim, imaš još samo 4... još 3... još 2... Tooo... primio si kroz noge (Lazinoj sreći nema kraja).
Pera: E pa neću da se igram, vi lažete! Kme...
Mnogo sranje igra. Kad se uloguješ dobiješ klasu - muško il' žensko. Obe imaju mane al' žena definitivno najveću jer ako muškarac baci spel na nju bez odgovarajućeg armora, dobije stan 9 meseci. U svakom slučaju, ovo je neophodno jer ovako Admin dovlači više igrača u igru.
U prvim levelima ne možeš da igraš igricu kako treba bez druga dva predodređena haj-level igrača. Ako ti se loše zalomi, padnu ti totalni nubovi koji su mnogo manji level nego što treba da budu. Ove prve levele provodiš u dandžnu tih istih igrača. Neki se ne maknu odavde do triestog levela, provodeći vreme na tzv. internet forumima. Zašto, samo Admin zna.
Kvalitet vremena provedeno u ovoj starting zoni zavisi od njihove profesije. Ako imaš sreće i ćale ti je imao haj level profesiju, možeš da očekuješ dosta ajtema, hrane, golda i slično. Međutim, ako se desi da je izašo iz igre prevremeno, il' ako je bio neka propalica, onda si najebao. Ako ima baf Pijandura, onda si stvarno najebao -- često može da se desi frendli fajr, i možeš da očekuješ loše ajteme, hranu, golde nikako. Ako si u ovoj situaciji, jedini način da ''pobediš'' je da nabudžiš stat Inteligencija i da naučiš neku dobru profesiju, mada možeš i da otimaš od drugih igrača, Admin ti ne preporučuje. Svejedno, nađeš ženu, dovedete drugog igrača, i sve tako u krug.
Veliki problem u igri je velika populacija -- sve je veća borba i konkurecija. Kao odgovor na ovo Admin je obećao pre jedno 2000 pečeva da će da napravi nov server -- gde imaš beskonačno helta, a ajtemi, hrana i ostalo nisu potrebni.
Ali evo, još čekamo.
Postoje knjige u igri koje tvrde da kada igrač izgubi sve helte, ide do glavnog bosa. Međutim, njega je nemoguće pobediti, jer se niko nije vratio. Druga verzija knjige kaže da je bio jedan koji je zaista obrnuo igricu i vratio se natrag, ali ja ne verujem. Mislim da je haker.
Uobičajna fraza za podjebavanje debelih persona po pravilu muškog pola. Ukoliko ste džentlmen pod znacima navoda, tipa Cane Partibrejkers, moguća je upotreba i kod ženskih osoba ali nije preporučljivo.
- Što smo lijepi večeras hihihi. Upratih te kraičkom oka samu u zadimljenoj birtiji pa rekoh da ti priđem. Sam sam večeras, pa sam mislio...
- Žao mi je. Ne zanima me šta si mislio. Sevaj od mene.
- Čekaj, još ti nisam rekao. Želim da...
- Ne kapiraš me, ne zanima me šta želiš!
- Ama, djevojko, 's' ti normalna!? Pogledaj me bolje malo.
- Dechko ne budi naporan. Nisi moj tip. Ščuo!
- Ko'i je tvoj tip? Vi'š da sam k'o premija.
- Dobro ako isnsistiraš na konverzaciji, ovako. Ne znam koji je moj tip muškarca ali sigurna sam da omaleni Dačić u srednjim godinama to nije. Kod mene bi imao šansu isključivo da si jedini muškarac na zemlji i to u slučaju da mi nestane masti, pa da mi nakapaš u tavu. Kad si ti zaplakao, zaplakala je i majka. Ajde sada Mišelinko mršći od mene jer ne'š jebat!
- Znao sam da si lezbejka.
Nije duhovit. Nema smisla za humor. Samo se bruka i govori gluposti koje uopšte nisu smešne. Ako vidi da se ne smeješ krenuće da priča glasnije jer misli da će tako postati zanimljiv.
-Zdravo, Mišo, šta ima, kako je?
-Dobro-dobro, kod tebe Miki-mazim ti kevu po levoj siki HAHAHAHAHA (iritirajući glasni smeh). Šta ima, otkud ti ovde?
-Ma evo, idem kod ribe a nikako ne mogu da nađem broj u ovoj jebenoj ulici.
-Pa koji ti broj treba, ja živim ovde ceo život, znam ovaj kraj kao svoj dlan AHAHHAHAHA (nekad dolazi do smeha i ako nešto nije trebalo da bude smešno).
-8...
-8...si siguran da je baš-8?
-Da, što?
-Pa u tom slučaju...na-mom pitonu-te nosam HAHAHHAHAHAHAHHAH!
-Dobro, je l' znaš gde je?
-Pa ono, baki, možda znam-možda ne znam... Kako ti se zove riba?
-Leposava...
-Uuuuu onda znam gde je, kod nje idem svaku noć AAHAHAHAHAHAH!
-Se nosiš bre u tri pičke materine, lepo te pitam a ti me ovde smaraš... A inače si duhovit kao Marko Živić.
-...
Izgovoreno ironično-podjebavačkim tonom stavlja do znanja sagovorniku da te zab*lje kurac za njegovu priču, ili da nemaš pojma o čemu dotični priča.
On: "Staraaaa, znaš'i kako je bilo dobro proš'i petak. Nas trojica kumara, uzeli sApare u lokal. Prvo se naručuje brod, sa Smirnofom, bestebe. To nas ne odradi. Morali smo da pređemo na nešto jače, te mi ovaj kumara naruči bocu Džeka. Popismo je tu za po' sata u vr' glave, i tače nas tu malo, sreće mi. Onda, da zasladimo, naručim ja bocu Jegera, a znaš'i kako nas ribe gledaju za to vrijeme staraaaa, pucaju. I kad sam ti se tu patosira', uzmem da muvam ja onu jedinu što nas nije gledala, kunem ti se. I poslije 15 minuta priče neke teške, zbarim ti ja nju stara. Svi vele da je predobra, eto ne moraš meni vjerovat."
Ja: "Da, da, da..."
------------------------------------------------------------------
Profesorica: "...Rekombinantnim ili postreplikacionim mehanizmom nadoknađuje se segment koji je greškom izgubljen ili preskočen u procesu replikacije. SOS sistem indukuje približno 15 gena koji u slučaju opsežnijih oštećenja imaju zadatak da uklone oštećeni dio, poput endonukleaze-DNaze, i zamijene ga lancem DNK. Je li jasno?"
Auditorijum: "Da, da, da..."
Tradicionalnih načina imate milion, a neki su: gledanje u iznutrice, u pasulj, u dlan, u ikone (!!!), u šoljicu kafe, u kuglu, u visak, u karte.... Ima ih milion, bukvalno sve što smislite da biste zamaskirali svoju prevaru. Ali tehnika je manje – više ista: Hladno čitanje.
Hladno čitanje se svodi na to što krenete od jedne opšte činjenice i polako je razrađujete očitavajući reakcije klijenta, dok ne dođete do specifičnog problema.
Na primer, dođe vam starija gospođa, lepo doterana, miriše na skupocen parfem. Odmah dolazite do zaključka da je ne muče pare i da je sujeverna. Priča ide ovako:
«Vidim da si pravi vernik, da si zato došla kod mene što veruješ u Boga. Ali, malo si se odaljila, što ne valja. Tebe nešto muči, nećeš nikome da kažeš, ali ja vidim. Imaš probleme u porodici. Sekira te neko mnogo!»
Tu već napravite malu pauzu da zakuvate kafu ili nešto slično. Ona, već sluđena koliko vi dobro vidite, kreće da priča, na primer o deci koja joj kidaju živce ili o mužu koji je vara.
Vi joj onda date kafu, malo je smirite, kažete joj da ode u manastir taj i taj da joj očitaju molitvu (ili bilo šta što vam padne na pamet da treba da uradi) i da će posle perioda od nekih pola godine sve da se sredi. Ili da će da se sredi u decembru (ne vidite baš koje godine, naravno). Ne brinite se, nije ona došla da biste joj vi pomogli, nego da nađe neku utehu, s obzirom na to da neće da se hvata u koštac sa životnim problemima.
Zašto je ovo malo veći stupanj prevare? Prosto zbog toga što morate mnogo više da radite na sebi, jer morate malo da uđete u ljudsku psihologiju i da naučite kako da je zloupotrebite. Dok se još ne izučite, gledajte u nešto, da biste imali dovoljnu potporu, a i alibi u slučaju neuspeha („Nisu se lepo otvorile karte!“, „Neće kugla da ti se otvori!“, „Ne da mi se da ti lepo vidim!“). Kada ste već sve to savladali, onda možete da budete i «vidoviti». Ponekada nije loše ni da nekoga prekorite zbog života koji vodi, čisto da ga malo zaplašite, da bi gutao svaku glupost koju izvalite.
Prvi deo
Treći deo
Ono nedostojno pripadanja bilo kom već formiranom skupu. Poseduje karakteristike neke ustanovljene grupe, ali jednostvano se ne može tu smestiti. Bilo neka osoba ili stvar, ono je to što je preostalo u opštoj kvalifikaciji i kvantifikaciji, jer niko ga ne želi, a ni on ne želi njih.
Čovek iz pomenute kategorije je večiti prolaznik, statista u svom životu, a tuđih ionako nije deo. Nit' sreće nit' dara nije imao da se bolje pozicionira u životu svom i životu ljudi oko sebe. Njega jednostavno ne ide. Kao dete niko ga nije primećivao, kao starijeg niko ga voli, a kako stari - ni on sam nikoga ne voli. On koji je u kategoriji ostalih, ne postoji niti u jednoj socijalnoj skupini, nigde nije zabeležen, nigde nije gradivni činilac. On je samo režijski materijal, a i pored toga, nema želju da se promeni i izvuče iz sivila.
- Dobar dan, Vi ste došli zbog posla?
- Da...
- U redu, samo moramo uzeti neke Vaše podatke, to je deo standardnog protokola...
- Starost?
- 35...
- Bračno stanje?
- Neoženjen...
- Deca?
- Bez...
- Mesto prebilavišta?
- Stoji Vam u ličnoj karti...
- Stanujete sami?
- Ne, s roditeljima...
- Da li ste do sada radili u struci?
- Ne.
- Ovde vidim da ste fakultetski obrazovani?
- Da...
- Ako želite, pošto nam baš treba neko s Vašim obrazovanjem, možemo ovu prijavu proslediti kadrovskom, tako da možete raditi na ozbiljnijem i bolje plaćenom mestu?
- Ne želim.
- U redu, dakle ostajete pri tome da želite raditi kao najniži referent u preduzeću?
- Da...
- Konkretno, šta želite od ovog posla?
- Najnižu moguću odgovornost za koju će mene plaćati.
- Aha, onda da li da stavim prijavu među one koji su ozbiljno zainteresovani za posao, ili na "stend baj", pa kada budete potpuno sigurni oko posla?
- Kako želite...
- U redu onda, staviću prijavu u kategoriju "ostalo". Zvaćemo Vas u slučaju da ste baš Vi dobili posao. Doviđenja!
