Није духовит. Нема смисла за хумор. Само се брука и говори глупости које уопште нису смешне. Ако види да се не смејеш кренуће да прича гласније јер мисли да ће тако постати занимљив.
-Здраво, Мишо, шта има, како је?
-Добро-добро, код тебе Мики-мазим ти кеву по левој сики ХАХАХАХАХА (иритирајући гласни смех). Шта има, откуд ти овде?
-Ма ево, идем код рибе а никако не могу да нађем број у овој јебеној улици.
-Па који ти број треба, ја живим овде цео живот, знам овај крај као свој длан АХАХХАХАХА (некад долази до смеха и ако нешто није требало да буде смешно).
-8...
-8...си сигуран да је баш-8?
-Да, што?
-Па у том случају...на-мом питону-те носам ХАХАХХАХАХАХАХХАХ!
-Добро, је л' знаш где је?
-Па оно, баки, можда знам-можда не знам... Како ти се зове риба?
-Лепосава...
-Ууууу онда знам где је, код ње идем сваку ноћ ААХАХАХАХАХАХ!
-Се носиш бре у три пичке материне, лепо те питам а ти ме овде смараш... А иначе си духовит као Марко Живић.
-...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.