Profesor: Ajmo kolega prvo pitanje.
Student: Profesore, ja izašao čisto da ne propadne prijava...da vidim kako ste Vi.
Profesor(LOL): Nije loše, hvala na pitanju.
Student: Kako kući? Kako ide Audi? Beše A3?
Profesor: Nisu loše. I kola lepo idu...Jeste, Atrojka... Pa ovako kolega, ja Vas više ne bih zadržavao...
Student: Samo šestica? Šalim se. Doviđenja.
Profesor: Doviđenja. :u sebi: Jebeš budalu..

-Sine, ovo se sve nešto zacrnilo. Gde se ovde meće ugalj?
-Samo stavi telefon na punjenje.

Polazis na ispit,prospu vodu za tobom.- valja se
Otvoris radnju,rodbina kad ulazi,baca pare. - valja se
itd.itd

(ортаку звони мобилни)

-Е брате, ја сам, ај молим те сачекај ме, пукла ми сајла у лифту, па сам се заглавио, па онда док су дошли.....

-Ај немо да сереш, док се млада обуче свадба се провуче... Сада иди пешке!

A recimo Peca Lekin nije takav. I on živi u Beču. Ali uvek kada dođe lepo se ispričamo, podružimo. I ne kurči se ni malo.

Ортак 1: Иду две бабе пустињом, дође трећа и удари их сунцобраном!
Ортак 2: Људи, ај се голицамо сад можда се и насмејемо...

1)-Milojeee! Jesi l` vid`o `de Straina sto mi je strug`o drva pre tri godine? Treb`o bi mi opet...
-Eeee, moj Zivadine... On se prestavio jos lani...Bog da mu dusu prosti!
2)-Zdravo, lepojko! Znamo li se mi?
-Ne verujem....
-Onda da se pre`stavim. Ja sam Dragan, a zovu me Masa.

- Šefe, ovi poslali kamion, a uplate ni od korova!
- Ma, daj im robu i goni ih u pizdu materinu! Malopre je zvao njihov direktor, crvenio se preko telefona, kumi, moli... Daj im još ovaj put.

- Vladimire, imamo goste, a ti nisi ni slatko iznio da ponudiš. Crvenim se tamo zbog tebe!
- Ali, gospodine Drakula, vi ste vampir! Vi se ne možete crveniti!
- Figurativno, Vladimire, nabijem te! Figurativno!

- Pa, ćero, ti treba da budeš dama, odgojena, obrazovana, a ti tako komšinici... Mora tata da se crveni zbog tebe.
- Šutnula mi je lutku, morala sam da joj vratim.
- Nisi baš morala da joj se ispišaš u cipele...

Ali žirafa nije domaća životinja pa se zbog toga ovaj izraz retko upotrebljava.

- Slavoljube, onaj tvoj se mnogo često viđa sa ovim mojim...
- Druže se Živorade, deca dobri prijatelji...
- More, nešto mi se mnogo druže njih dvojica, sumnjivo mi je to...
- A šta da ti kažem, neka se oni druže, nemam ja ništa protiv...
- Znaš šta Slavoljube, neka se oni druže, ali da znaš samo da ja svadbu neću da platim!

Čas autolimara, razredni starešina ulazi u učionicu i otvara dnevnik.

Razredni: Ostijiću, nisi bio poslednja dva dana u školi, možeš li da opravdaš?
Ostojić: Nisam mog'o profesore, or'o sam šćaćom.
Razredni: Kao prvo Ostojiću ne može tako, ne mogu to da ti opravdam. Kao drugo nisi or'o, nego si orao.
Ostojić: Me ne bre profesore, niste razumeli. Nisam orao, orao je 'tica, ja sam or'o....šćaćom.

Ceo razred se smeje, ali ne Ostojiću, nego razrednom. Tako prodješ, kad želiš da ispadneš pametan na račun glupog.

Samo sto te keva sredila,okupala,namirisala,ciste cege,ciste duge cege nova trenerka...
Ti:uhhhhh
Keva:(Onako sa osmehom)paa sta je Mico moj,sav si se zajapurio,da se nisi umorio?Reci mami sta je bilo hm?
Ti:nista nista mama...
Keva:Reci slobodno mami...sta je bilo?
TI:Ovaaaj mama...ja sam se ukakio....
Keva:(Prebledela,napad histerije,hladan znoj)pa kako sine???Drugi put danas...pa jesi li malouman...polazi brzo kuci seronja mali...

Žena se obično trsi oko trivijalnosti, to je, recimo, onaj trenutak kad vam u društvu žene postane odviše neprijatno slušati gluposti.
Tipovi se najviše trse u teretanama gde naočigled ostalih dižu teret dvaputa teži od sebe jer su face. U suštini se samo trse jer sutra ne mogu da ustanu iz kreveta.
I političari se trse da narodu objasne što je bedan, jadan i sirot dok oni sa porodicama žive na Dedinjima Topčiderima i ostalim lokacijama koje nisu za običnu sirotinju raju.

Знате, постоји једна мала подврста људи, која се одмах по рођењу унапријед помири са свиме чиме ће их живот послужити. Препусте се без поговора, подигну главу тек толико да им очи виде врх сопствене сијенке и корачају, тихо и смјерно. Свима се покоравају, немају потребу никога да тлаче нити да наређују. И добро им је, јер у њима нема оног досадног осјећаја самогриже која ће их појести изнутра. Само празнина.

Ипак, већина осталих је рођена са титравим осјећајем поноса и скривеном жељом да мијења свијет. Временом, од жеље остане пука бескрајност немоћи да скренеш са унапријед одређеног колосијека, који се све само не твој...

Твоја душевни склоп почиње да се мијења, прилагођава, камуфлира. Учиш да потиснеш све налете емоција које ти говоре да се бориш, да не одустанеш. Учиш да се не буниш чак ни онда када ти се душа, у вапају, тихо расцјепљује на ситне комадиће. Сакријеш се негдје у средину, међу избледјела, испијена лица, спустиш се на интелектуални ниво неотесаних пајдомана. Твоја послушност постаје твоје најбоље оружје. С друге стране, добијеш онај горопадан осјећај моћи и узвишености према онима који су, по твојим новим мјерилима, нижи од тебе. Сва твоја немоћ према онима који те газе надима се у теби, дуго потискивана, изједа те. Зато, када наиђеш на неког слабијег од себег, на њега искалиш сву силину бијеса. На трен, душа се ослободи нагомиланог терета, буде ти лакше. И тако све, у круг.

Срећан си. Бар док не схватиш да ти се срце, негдје успут, расцјепило на два дијела. Један дио, залеђен је у комори од вјечног леда, чекаће неко ново прољеће. Прољеће човјека каквим си маштао да постанеш...