Filmovi u kojima su glavni junaci mladi igrači nekog bejzbol tima ili tima americkog fudbala(kako sam ja prvo napisao ragbija xD) kojima je igra život , usput će se suočiti sa velikim preprekama,i izvući bitne zaključke.
Iako mi ne znamo kako se igra ni jedna ni druga igra,niti nas zanima, uspevamo da se uživimo dok kamera izbliza prikazuje uz neku paljevinsku muziku(rap ili rock)kako igrači bacaju loptu.
Bitno je da mi razumemo osećanja koja vladaju filmom.

Biti nepažljiv sa zelenim sitnišom pre no što uđe u rizlu.

Krajnji kraj kraja. Smrdiš na kilometar. Ne dao ti bog tu stvar. UŽAS! Ako slučajno priđeš nekom, neće se dobro završiti. Ili će on pasti u nesvest od smrada, ili ti od njegove levice.
Ne dao ti Bog da priđeš žeMskoj. Bićeš rekordno oteran u kurac (ili tri pičke materine ako je uljudna). Faza nastupa posle 7-10 dana nekupanja (da, da, znam da je mnogo), ili 5 dana ako treniraš nešto. A ako se nisi tuširao verovatno nisi ni kosu oprao, jelte. Iz toga izvlačimo da ti je kosa masna. Mnogo. Kao da si je prao u jebenom zejtinu.

Česta pojava u našim klubovima i splavovima, koja je ekvivalentna događaju iz poznate bajke. Po otkucaju 12 časova prekida se dotadašnji repertoar raznoraznog hausa, tehna, RnB-a i repa, i počinje dominacija Granda.

Najzad, posle mnogo truda, znoja i rada dobiti crni pojas u jednoj od disciplina. Pokazati znanje i umeće. Jednostavno doktorirati, postati najbolji u nečemu, postati bolji od svih i biti iznat svih, nemati ravnog sebi u vršenju neke radnje, postići hetrik.

Osoba koja redovno uzima harač od ostalih. Grebator.

Najveci konkurent rakiiji da u radnih Srba postane omiljena supstanca koja resava sve. Retko ko zna da u svom nazivu sadrzi i broj "40", opste je poznat po ustaljenom nazivu.

Rečenica koja se obično upućuje filmskom junaku koji je upravo video duha

Pripizdinu geografske sfere uvek kontasmo i pominjasmo, katkad podjebavajuće i likujući ako je tuđa, ili pak našu onako setno, sa blagom jezom i opet nekim cvetnim ili vunenim sećanjem. No one druge relativne daljine, makar bili to veoma bliski prostori tik iza gipsanog, fug mas zida sramotno prećutasmo i danas i juče. :A sad je i to daljina, aaa?: Barijera druže, barijera koju si sam sebi stavio, nemoć, strah. :Kako ti vinjak u seoskoj zadruzi dalekoj kurac i kusur km pešaka po snegu i to dvosmerno uzbrdo, bliži i jeftiniji, prijemčiviji, lakše svarljiv i povratljiv... nego ona, tu dve kuće ulevo od tebe??? Jedi gomna, pičiću! Probaj opet! Pa suština ludosti i jeste raditi isto a očekivati drugačiji ishod! ŠUK:
...
Ne obmanjuj me, ne shvataš, ona jeste bila idealna za mene, idealna! Ali, ali... najveći problem je što je i ona sebi izgleda idealnog tražila... jbg! Moja sreća, definitivno nije njena sreća a njena sreća meni jeste nesreća, koliko god njoj dobro bilo... Tako je!

U bukvalnom prevodu „Muškarčevo Zdravlje”. Vrlo moderan časopis koji je našao svoje poklonike I kod nas. Uglavnom se bavi temama koje to nisu, pričama koje u realnosti ne postoje, ukratko prodaja magle.

Gitara kupljena na Baš-čaršiji.

Izraz koji opisuje osobu sa tužnim izrazom lica. Uzrok takvog izgleda je obično neka ispala ili blamaža. Izraz bude još efikasniji ako osoba kojoj se upućuje ima smaknutu i široku odeću.

Akademski građanin, visoko obrazovana ličnost, čiji se tragovi intelektualnog delovanja neretko mogu pronaći u fakultetskim nužnicima.

Koliko samo puta uđem u ve-ce na fakultetu, a neko je pišao i nije pustio vodu. Ili zateknem govno. Gleda me iz šolje. Gledam i ja njega i razmišljam s kakvim ljudima to imam posla. Da li su rasejani naučnim i visokoumnim pitanjima, te ne haju mnogo za spoljne nadražaje i svet oko sebe, pa je puštanje vode izlišna stvar? U kojim se to kontemplativnim sferama šeće njihov duh? O čemu li to misle kad su odmah zaboravili da su posrali govno? Pitanja je mnogo...

Laik i neobrazovani gejak bi pomislio: "Bem gi sunce, ništa gi ta škola i fakultet ne pomaga - duduk, pa duduk! Džaba ga školuješ"

Ali, ko jebe laika! To što samo ume da pusti vodu i opere klonju neće ga dovesti do diplome i visokog društvenog statusa. Nek obriše on dupe svojom kulturom. Ja, koji razumem, ja, koji pojmim i tolerantnog sam duha imam čast što sam pet godina studirao sa ljudima kojima čišćenje svojih fekalija nije na prvom mestu.

jos jedan u nizu filmova o kraju sveta na foru "jebacemo mu kevu busilicom i petardom". Radnja se fino razvija, a onda neko na pola filma dobije izliv pameti na mozak i seti se da ubaci stereotipnog(citaj: pijanog, nesposobnog) Rusa u ekipu.
Film zanimljive sadrzine, ali ono sto ga najvise izdvaja od slicnih sranja je luda glumacka ekipa i nezaboravne dosetke i kometari likova.

Uglavnom izuzetno loše odrađen pokušaj da se mladima skrene pažnja na ovaj problem. Počinje uz mnogo faktografije, završava se deljenjem nekvalitetnih kondoma koji će ionako verovatno da puknu. Umesto da ukažu na prevencije i ohrabre ljude da imaju SIGURAN seks, najčešće izazivaju dva efekta:
1) (uglavnom kod devojaka) da NIKAD ne poželi da ima odnose;
2) (uglavnom kod momaka) da poželi da baci kondom i kaže:"Jebeš ga, po ovome što oni kažu, zaradiću je svakako."

Ironična predpostavka najčešće profesora-zajebanta kada neko podigne ruku sa željom da poseti vecu.

Kada odlučite da više ne odlučujete o svom životu.
Kada počnete slušati isključivo JUŽNI VETAR.
Kunete se u vokalne sposobnosti Kemala Malovčića i nosite utrpane majice sa Sinanovim likom i bez rukava.
Šišate se isključivo 'a la Tarzan' i nosite oker mokasinke na bijele čarape.
Zlatan zub je egzibicija ali ako se dočepate para i to dolazi u obzir.
Zlatni pečatnjak na malom prstu sa znakom MERCED'SA.
Prodate svoj mini moris i kupite nadasve raspalu askonu ili kadeta-suzu-trula-višnja iz koga će da trešti isključivo JU-VE komerc.
Pijete zidarsko i istresate sline po ulicama.
Rokćete na svako iole dobro žensko a zviždite na svako žensko koje ima guzicu.
Preko ljeta hvatate crne rukave na građevini u Obensmajnskustenkirhenu ili kod strica u zadrugu kopajući kanale za telefon ili vam tetka jednostavno pošalje koju paru da se ne mučite.
Ne žalite se jer vam je dovoljno ono što imate.
Više ne brinete o poslu, magistarskom radu, ženi, djeci, plati...
Bitno vam je samo ono zidarsko pivo, drugovi sličnih razmišljanja i kafanska tuča uz zvuke zurli.
Dokazano je da zurle bude ratnika u čovjeku.
Više ne odlučujete jer ste odlučili.
I ne trošite živce.

Namunjen lik. Majstor svog zanata, jede malu decu.

Drevna tehnika u sexu ako vam je seksualni partner/ka viši ili viša od vas....

Tokom ranih 60ih godina prošlog veka kada su televizori bili skupi, a samim tim i retki, obično je postojao jedan te-ve prijemnik u celoj mesnoj zajednici ili selu koji je bio u vlasništvu najimućnijeg člana iste (čitaj: najveća komunjara). Pošto je postojao sam jedan od ovih aparata celo selo bi se sjatilo u tu jednu kuću da se prati Dnevnik ili neka utakmica, a gazda bi uredno svima naplatio gledanje - iliti gledarinu. Početkom 70ih su već počeli masovnije da se prodaju, te je ovaj vid uslužne delatnosti iskorenjen...

... Ili ipak ne?!

Mesto u kom se još uvek naplaćuje gledarina je mesto gde kad vide auto donose vode da ga napoje, a lekar stiže na 40 dana. Toliko zaostali da imaju jedan televizor, koji je neki gasterbajter poslao svojim matorcima koji ubiraju prihode ovako.

Mesto do kojeg ne vozi ni jedan bus. Mesto koje nije na karti. Mesto koje je bogu iza kosmodiska. Mesto gde Tito nikada nije umro.

Mesto gde se još naplaćuje gledarina.