ili mrtvak,skok u vodu sa mosta direkt na stomak.Negde još kažu i daska.

Rodna k'o moravski plastenik. Vrsta devojke i žene koja ljulja, plodna poput Doline Faraona nakon poplave Nila. Kroz istoriju predstavljana kao Vilendorfska boginja plodnosti, u kistovima žabarskih umetnika oslikana kako gologuza i izvaljena kraj reke krka grozdove i raznorazne mezetluke, u opisu našeg seljaka stidljivo počašćena epitetima stamene i jedre devojke, a u moderno doba krštena kodnim imenom BBW.

Domaćinka. Kršne građe i mesnata. Konstrukcije kostiju k'o armatura građevinske dizalice sdelane u SSSR-u 69-te godine, na koje je širokom rukom nabacan red čiste krtine, red prošarice, i tako dvatriput. Njena prsa promera uzdužne dimenzije Peglice krase dve ogromne dojkare, neukroćene goropadi. Jednom rečju, ro-di-lo. Iako poveće glavudže, često, ma skoro uvek šta i ja serem - veoma lepog lica. Ogromna kao glamočki šampion u udaranju kruške, ona hoda oštrog koraka, prekog pogleda strelja klete hipsterčine i srodnu nejač, ali prede k'o Folcika na leru kad je naslonjena na junačke skute mrče i preldžije sa dvadeset godina iskustva u preradi sirove bukovine i valjanju 'rastovih panjeva.

Kao i komadina domaćinske kremenadle sa roštilja, u porciji sa masnim krompirom ispod sača, kilom rolovanih ćevapa i buteljkom rakije, ona udara u srce, ubija krvne sudove, diže pritisak, kida te i lomi. Ali, strast je, kao i svaki greh, ponajmanje zdrava zanimancija - mukice koji čuvaju srce, vagaju musli, gledaju rošavog Hju Granta i u tri'es'drugoj godini za Dan zaljubljenih usamljeno plaču tananim glasićem uz pesme Eltona Džona i mirišljave sveće iz Merkatora.

Uzrečica po kojoj se poznaju Čuružani. Koristi se u raznim situacijama

Autohtona bosanska dobričina čije ime nema dodirnih tačaka sa srećom, jer Srećo je Nesrećo. Radi boljeg razumjevanja teksta oslovljavaćemo ga velikim slovom.

To je onaj ubogi komšija koji će vam bez pitanja pritrčati u pomoć prilikom cijepanja deset kubika čvornovate grabovine i galantno odbiti bilo kakvu novčanu nadoknadu, iako su mu sitna djeca željna svega kod kuće. Naivan i pošten, ali uvijek na svoju štetu. Kada bi bio iole obrazovan, vjerovao bi u kosmičku pravdu i "neko to gore sve vidi".
Naučen odmalena principima od kojih neće odstupiti ni za živu glavu, pritom nemajući misaoni kapacitet da ih primjeni u zavisnosti od situacije, svojevoljno će biti onaj sa dupetom u procjepu.

Srećo je autohton zbog imena, ali Sreća kao pojavu je moguće sresti i drugdje. Na Srećovim leđima počiva svijet.

Sveti gral bluz i rokenrol muzicara. (Njegov arhineprijatelj je Fender Stratocaster)
Gitara o kojoj sanjaju i tata i sin a ako se ima prenosi se cesto sa kolena na koleno.
Vazila za redmet koji nije za sminkere i te takve folirante, nego za prave rokere...
Punog hrskavog i kremastog zvuka, strasnog trajanja tona, klasicnog oblika i cvrste konstrukcije, muski teska, vidjena u rukama umetnika kao sto su Piter Grin, Pol Kosof, Dzimi Pejdz, Sles, Geri Mur, Al Di Meola i td.
Klincima koji pocinju da sviraju stari macori valjaju pricu : ,, E, kad sam ja przio imao sam ,,DZIPSON'' iz sedamdesetih, boli glava i onda nestale pare i morao sam da ga prodam. I posle vise nije bilo to to i batalim ti ja svirku... ''
Ima daleko skupljih, kvalitetnijih i funkcionalnijih gitara ali mislim da nijedna gitara nema taj status boginje niti ju je vise merak drzati u rukama.

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Mnogi likovi, u nameri lične ili promocije nečega u šta se kunu, posegnu za jeftinim trikom i nazovu mrtvi ladni klip koji uploaduju na YouTube tako da ime sadrži nekoliko ključnih reči a koje nemaju veze s mozgom. Tako ukucate nešto a izadje nečija pijanka ili slike s letovanja. Time taj klip ili lična skurnja i zajebancija dobijaju, opet ničim izazvano, mnogo gledanja a taj što je to okačio se usere od slatko.

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Lokalizam, potencijalni turcizam, vezan za pojedine krajeve Vojvodine. Označava osušenu stabljiku kukuruza; koristi se mahom za ogrev, kao i za prehranu stoke, ali ga često u duelima koriste i deca koja otkriju kendo na nekom sportskom kanalu. Može se primeniti i kao sredstvo za uvođenje discipline.

Sleng za boga i batinu u zemljama brdovitog Balkana. Najčešće skorojević i mufljuz koji se na mufte uvalio jer je bio podoban nekoj strukturi pa sada vedri i oblači, muze silovito a grabi bahato. Iz opanaka i ručno zakrpljenog gunja, uskočio u firmirano eleganci odelce, vodeći se krkanskom maksimom: "što se više žabarski kreator, šupakmeraklija hefta u rčminu, i što je skuplje - odelce ima veću vrednost." Preko stomačine pustio kravatu kao kastom-mejd belu trkaću štraftu preko haube VW Bube, a na nožurde, sviknute na gumene opančiće, natakario uglancane cipele, ali samo sa šiljatim vrhom lebgajeb'o. Dosta stvari se može uraditi za tridesetak srebrenjaka, pa i od zabagrelog kokošara napraviti iluziju gospodina...

Od sveg tog perja i šljaštiluka, kravata ima najvažniju evoluitivnu vrednost, kao bodlje u ježa, brzina u antilope i oko u sokola. Kravata-totem koji ima magijsko dejstvo u očima našeg sveta: "propisno se utovi, prevuci kravatu preko stomačine, malo laži i smeškajući se izreklamiraj porcelansku protezu, rukuj se sa seljacima, ispeci vola i povedi trubače - i voala - uspeo si u životu!" A naš svet, od Turaka preko Austrougara i najvećeg sina naroda i narodnosti - Tita, uduvek je, i pored lažne želje za kurčenjem i traženjem slobode, oduvek je krišom i želeo tiranina, delomično jer voli da se samosažaljeva, a delomično jer mu je sama institucija demokratije oduvek bila nakaradna: "Pu, ko će sada misliti svojom glavom?!" - oduvek je bilo lepše biti ovčica, ali ovčica lažno nabeđena da je neki uber zajeban predator - jer, složićeš se, lepo je i živeti i u nabeđenju zajebanosti.

A institucija govnjive motke i kuke i motike postoji kod nas samo u slengu i bajkovitom predanju "kako je nekad, nekome popizdilo, uzeo motku pa Bećir Agu po leđima pešest puta... nakon toga je postao najveći jebač u kraju, seljančice se straobalno ložile sa njega, neki Saša Matić-Filip Višnjić sklepao par pesmica o njemu pa ih na prelima u G-duru cepao na bis... trala la... trala la..." Veoma lepa uspavanka narodu koji se odvajkada kurčio slobodom, a nikad nije stvarno voleo gledati uspravno. Navik'o je da šuti i skuplja mrvice sa stola vlastodržaca, kako se koji smenjuje u jahanju zadružne kobile. Oduvek je očekivao tiranina da mu te mrvice baci, nekad je to bio Nemanjić, nekad Ismail Aga, a naposletku kravataš je došao kao uglađena i modernija verzija viševekovnog poriva za proživljavanjem Štokholmskog sindroma. Vremena prolaze, ali naš narod i dalje ne poteže tu dugo spominjanu govnjivu motku, a ta dugo obećavana kuka i motika se dižu kao ćuna već četrdeset dana umrlog stogodišnjaka - jebiga, lakše je oduvek bilo skinuti gaće i naguziti se, biti u ulozi jebača je ipak malo zahtevnija rabota. Kravataš to dobro zna, ipak je on "narodski čo'ek".

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Jako iritantni likovi. U svakoj temi oni su bili naj, njima je bilo najgore, oni su se najviše napili, njima su se dešavale sve najgore i najbolje situacije i svaka moguća tema o kojoj se priča prekida se glasom smarača "Nije to ništa, ja sam..".A kad ih pitate da ispričaju taj svoj događaj u detalje uglavnom je fora čekaj da se setim ili im treba vremena da uopšte počnu priču, dok je smisle naravno.

Svesno i lukavo ševrdanje levo-desno tokom razgovora, kako bi se izbegla škakljiva tema i umanjila narastajuća neprijatnost.

Lik koji u osnovnoj i ranim danima srednje škole po spomenarima uporno kontrira ustaljenim klišeima. Svi za omiljenu hranu pišu "pizza", piće "coca cola", pevača nekog od trenutno popularnih sa zapada (i to u originalu, a ne pišu domaće da ne ispadnu seljaci) dok on (uglavnom je muško) piše nešto drugo. I ja sam bio jedan od njih.

Isto što i nabasati, ali brže za zeru i sa manje očekivanja. Ni pet ni šest, naći se u neočekivanoj situaciji. Da li u nebranom grožđu ili u loju k'o bubreg, odlučuje viša sila.

Rečenica koja se stavlja na kraju komentara na You Tube-u u slučaju da želite da vidite vaš komentar u odeljku sa najviše zelenih palčeva nagore. Nije bitno što ste sve gramatički pravilno napisali i što ni sam amer ne zna dal ste to vi ili njegov komšija, ova rečenica budi ono osećanje kod amerikanaca kojim vas sažaljevaju i daju vam palac nagore ne bi li vam učinili manje mizernim vaš život ne-amerikanca.

Šime je poznati morŽnar kome je cenzurisana "treća kljova" na reklamama za Eva sardine.

Osobina stvari ili situacije koja označava vrhunski kvalitet. Sabijačina na više nivoa. Razapinjanje.

Svi imamo takvog prijatelja, drugara. Ponekad je on taj jedini pravi među njima, a ponekad i jedini. K'o brat rođeni. Elem, on je tu za sve. Da sasluša šta baljezgaš, da te natjera da se ostaviš droga, da ti skrene pažnju da se nisi, recimo, okupao, obrijao. Da te spusti na zemlju, da te podigne kad padneš dok se pijan vraćaš mračnim ulicama, da ti kaže da seoski putevi nisu stvoreni za brzine preko 50 km/h. Da sluša kako u nedogled pričaš dok puštaš mašti na volju, da sluša o tvojim snovima, simpatijama, ljubavima, nejebici, bolestima, tufnama, bubuljicama, aflatoksinima, o novom Cecinom albumu, o metalikama, o zavjerama na Vukajliji i mnogo štošta drugog.

I da, uglavnom, kaže da mu se prosto jebe za sve to.

Ovaj izraz nepravilnom upotrebom reči apel postaje jednina. Otkad su izvesni voditelji i vlasnici televizija, produkcijskih kuća i slično počeli da apeluju na jednu osobu koja je sa druge strane žice, široka narodna masa označava ogromnu, neotesanu gromadu od čoveka koji zove iz Prijepolja ne bi li pozdravio takmičara iz njegovog rodnog kraja. Široku narodnu masu karakteriše nepristojnost, vrhunsko poznavanje folk muzike proteklih 30 godina i to da ma koliko mu govorili da utiša i priča telefonom, on uporno viče u televizor.