U poslednjih nekoliko godina, uz pomoć dugogodišnjeg širenja uticaja rap-a i hip-hopa-a na sive ćelije određenog procenta svetske populacije, došlo je do stvaranja Gengsta Cige.
To su propadnici Romske zajednice koji su se pronašli u MTV "Hipiti-Hopiti-nja-nja-nja-madafakaz" fazonu, pa sada glume neke besne crnčuge (nemam nameru da vređam ljude crne boje kože, ali MTV hip-hoperi vole da sebe nazivaju zajebanim crnčugama, pa zašto onda ne bi mogao bilo ko od nas da ih tako naziva).
Njihov način odevanja je u tipičnom napaljenom, polu-zajebanom hip-hop fazonu: šire pantalone, uske majice, otkopčane košulje, nakrivljen kačket, marama ako ne nose kačket, kombinacija oba, majice na bratele ili bez rukava, neki lančići - zlatni ili srebrni.
Imaju mrgodan "'di ste pičke, sa' ću vi polomim" pogled, isfazonirane fensi bradice u duhu "Željko Joksimović sreće Džoganija" style (namerno na engleskom jer je to tako trve i old school). Frizurice su im od tipičnih "ćelav sam - tim se dičim i mnogo sam zajeban", preko "menjam frizure i njihov oblik kao Bekam", pa sve do nekih žbunastih za koje ne postoji reč u srpskom jeziku (bar ne, još uvek).
Od prevoznih sredstava voze ili neke "BMX wannabe" dvotočkaše, ili one bicikle koje voze babe i dede kada idu na p'jacu, ili nabudžene ponike, i to ih voze "na opasno" - umesto da sede na sedištu oni sede na zadnjem blatobranu. Voze usporeno, polu-lenjo (namerno) da izgleda kao da su kulijana. Ako imaju automobile, onda su to neki sam-svoj-pimp my ride-frankenštajni (zamisliti po želji - sve je moguće).
Još uvek sebe ne zovu "Yo nigga", ali verovatno imaju svoje interne nazive karakteristične za svoje podneblje.
Šta zaista slušaju je teško odrediti. Da li zaista vole hip-hop i rap ili su samo pokupili način odevanja, to njima nije ni bitno. Oni su "gengsta, brte, gengsta" - zajebani, napaljeni, žive za fajt.
Najpoznatiji od svih je MC Gantzy, "reper iz Kostolac".
Pijanoretardirani kormilar "Titanika", koji je uspeo da ne promaši santu leda prečnika Džibutija.
- Džonsone, je l' vidiš ti onaj led?
- Opušteno kapetane, mašim ga za petsto metara!
- Dobro, ja ti rek'o da paziš... vidimo se kasnije.
- "Ja ti rek'o da paziš"... puši bre karu, mame ti ga! ........ Ček' bre, ovo sever il' jug, di smo mi sad?
Čuvena fraza iz filma "Ko to tamo peva" koja je ušla toliko duboko u našu svakodnevnu konverzaciju da je sad sasvim normalno da kada nam nešto ne odgovara, kada nije po Jusu, po Iso 9000 standardima, ili jednostavno kada nas mrzi nađemo sebi lepo opravdanje u baš ovoj frazi.
Jao bre crni komšija Radosave, pa zar ćeš baš tu da gradiš svinjac, baš pod našu spavaću sobu.
-Zakon kaže da na svojoj zemlji mogu da gradim gdi hoću, samo da bude metar od komšiske tarabe.
Pa di će ti duša crni Radosave.
-Ajde bre ženo ne zanovetaj, nisam to ja izmislio. Propisi su propisi.
Potegnuti veliku količinu alkohola i dozvoliti da isti upravlja svim pshimotornim kontrolama u telu domaćina.
A: Di je moja gitara, ne mogu da je nađem?
B: Koja gitara bre, pa ti ne sviraš?
A: Počinje da šora kroz pantalone.
B: Alo Diogene šta radiš to??
C: Pusti ga, vidiš da je potegao saug...
A: Ja sam lepo tražio svoju karu da uriniram kao čovek, ali sad je kasno i osećam se vrlo prijatno i toplo.
Naporno raditi, ubijati se od posla.
-Brate, idemo večeras do plastika da se uroljamo ko stoka, biće i neke bicuri sa FONa, mojne ispališ.
-Nemoj mi stajati na muku, kundačio sam ceo dan u vikendici u jajincima, ne znam di bijem. Ćale me upregao ko magarca, a on i ludi Rade pekli rostilj,cepali ''Meraka'' i gledali kako Hirošima Nagasaki guzi Đokovića.
-Onda drugi put tebrice, biće dana i kafana.
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
Još jedna u nizu visprenih ruralnih umotvorina. Koristi se onda kad ti treba nečija pomoć za nešto što prilično dugo treba raditi.
- E, pa, dosta sam odmarao, valja nešto i da se radi danaske!
- 'Di ćeš bre sad, aj' udari još jedno 'ladno... Šta sad koj' kurac imaš da radiš?
- Ma pušti me bre, ima ceo dan da se jebem s' onu iskrivljenu tanjiraču... nego, kad bi ti poš'o da mi pomogneš, treba mi tako jedan što ne zna u sat, a, šta kažeš?
- Pa, vidi ovako.... oprem dobro.
Tehnika koju koriste neiživljeni sadisti puni kompleksa, ali koji su u mogućnosti da ponize nekoga, bez ikakvog objektivnog razloga, pri čemu su, najčešće, zaštićeni od eventualne reakcije ''jebanog u zdrav mozak'', te ostaju nekažnjeni za svoje nedelo, što većinu njih podstiče da to rade i dalje i to sa još većim žarom i uživanjem u pomenutom nedelu. Ovakvi ljudi, i ako zaslužuju sažaljenje i pomoć okoline, zato što su teško bolesni, najčešće izazivaju užasan revolt i mržnju onih koje ''jebu u zdrav mozak''.
Neki od njih ''jebu'' zato što ih štiti položaj, zbog čije prirode su praktično ''nedodirljivi'', odnosno ''nedostupni'', ili na drugi način zaštičeni zakonom: direktori izvesnih firmi, gazde nekih kafana, određene fudbalske sudije, dobrim delom panduri, izvesni moderatori sajtova, verovatno svi vlastodršci ovog sveta, veliki broj popova itd. itd.
Jeb'o im pas mater.
Di 'oće.
Amin.
Po komentatoru sa RTS-a to je svaki igrac u nasoj "super" ligi koji ima 25 godina il' manje. Bez obzira kako igra i gde igra. Samo nije poznato ako je on stvarno mlad i perspektivan, sta su onda navedeni igraci iz primera...
Neki klub1 - Neki klub2(necu da imenujem)
Ulazi neki batica u gostujucem timu...
Komentator - "A sada izmena kod gostiju, ulazi "batica". Ovo je jako perspektivan i talentovan igrac, igra isturenog napadaca, ima samo 25 godina!!!"
A sada paradoks-Wayne Rooney 24 god, Messi 23 god, David Silva 23 god, Fabregas 23 god, Di Maria 22, Cristiano Ronaldo 25 god, Juan Mata 22 god...
Izraz se koristi kako bi se ukazalo na širenje neprijatne arome u neposrednoj blizini,a potiče od nekoga ili nečega koji "dismr".
Radnja se desava u unutrasnjosti u jednom selu,true story:
Lika iz Beograda privela riba iz sela u svoju seosku kucu posle zurke.I kako su bili u naletu strasti,lik koji je krenuo da je skida i ljubi po vratu oseti jak neprijatan miris ispod mishke i izusti:
-"uh,ALA DISMR!"
A devojka na to odgovara:
-Kako "di smo",PA KOD MENE SMO!
Kod za Beograd u Zagrebu i Zagreb u Beogradu, ukoliko je prilika takva da je bolje ne biti indiskretan ili se jednostavno bez neke bitne potrebe želi ostati misteriozno diskretan ili jednostavno zato što zanimljivije zvuči.
-Bok, Žeki, čujem da imaš neki seminar, a frajeru, oće biti nekih komada? Di ideš?
-442, stari. (sa smeškom)
-Nemrem vjerovat! Do jaja!-Gde si, bre, brate, čujem imaš neki seminar, ovo ono, oće biti nekih riba, a? Gde ideš?
-442, matori. (sa smeškom)
-Ne verujem! Do jaja!
Pesme koje te jako nerviraju,ali uprkos tome tebi su non stop u glavi. ovo moze da traje od jednog dana pa do par godina. najgora stvar je kada i sam shvatis da je jako retardirano to sto pevas glupe gej retardirane pesme u sebi.
1.kama kama kama kama kama kamiilioooonnnn,ju kam en goooo.....
2. a jaaaaaaaaa kao vuk,bezim od pastiiraaaaa
3. der voz samting in di er det najt..Fernandooooo
4.aj nou ju vont mi,ju nov aj von caaa
5.eeeeee Ljubicee...
6.tiii ti si ga upoznalaaaa.....
7. ooou grls dej vona hev faaaaan....
8.elektronik supersonik.
9. moliiitvaaaa......
10. belii moj jablaneeee.
skromnih top 10. ako zeli neko neka doda. peace!
Posprdno pitanje likovima koji izgube pojam o vremenu. Umjesto da se vrate nakon popušene cigarete, nema ih po sat vremena, a kod nekih beznadnih slučajeva prođu i sati.
- Vratia se Šime, di je bia? Je li bilo šta friške ribe?
- ?!
- Je li ostalo što u kutiji?
- Ček da vidim, mislim da je.
- Bukvalisto retardirana, pa gdje si dosad? Pao sam u hibernaciju koliko sam te čekao.
- Bila jedna mala...
- Da si Hju Hefner mogao si se dosad vratiti. Mrš.
Rečenica idealna za odjeb matoraca,očeva i komšija koji baronišu o svojim mladalačkim seksualnim podvizima.Broj riba koje su ih odbile je sličan broju semafora u Borči i sve su ga primale ko ciganče socijalnu pomoć.
-Di si ti pošo,je li?
Idem da gledam Partizan ,igra sa Čukom...
-E moj izrode,pametan si ko Vermez kad je uglješi dao da puca zadnji penal...Kad ti misliš umakati štogod.Moj je u gaćama bio kolko i Palma u školi.Prsko sam ih ko suvu saksiju.
Znam matori,o pokojniku sve najlepše.
Epilog razgovora za posao u Srbiji.
Ujedno i poslednji put kako ćete čuti glas osobe koja je to izgovorila, a na "Vaše mesto" će doći neko ko nije imao vremena da dođe na razgovor.
-U redu, mi ćemo se Vama javiti kada saberemo utiske.
-Hvala Vam, samo ako mogu da Vas zamolim da me pozovete na tetkin fiksni pošto sam kod nju sad odseo a mobilan sam zaboravio u Babušnicu. Evo napisa ga na ovu salvetu, di da je turim?
-Turite je, eno tamo, u mašinu za seckanje papira, gospodine.
-Najlepše Vam hvala, očekujem poziv, iz kuću neću da izlazim da gi ne promaknem.
Izraz koji se koristi za nabijenu žilavu žensku (nije nabildana) koja nema mrvicu sala, ima dobra bedra i pozadinu koja se ne trese kad hoda.
Za izazov poput nje vam je potrebno barem 100 kila mišića i dobro svrdlo.
Marjan: Da vidiš bombončića kojeg sam susreo noćas, Boško.
Dala mi broj i dogovorili se za piće.
Evo njena slika.
Boško: A jebote.
Marjan: Šta joj fali?
Boško: Ma bez premca je u faci, ali naletio si na desnog beka.
Marjan: Daj, ne seri.
Boško: Kad ti govorim, da nju ide obradit prva ekipa, ona bi odgovorila di su vam zamjene.
Izraz iz političkog vokabulara koji obično znači: "Dobićete kurac i ovaj mandat"...
Boris Tadić: Volim da vas jebem.
Ivica Dačić: Narod me voli... Zato ga jebem.
Čedomir Jovanović: Di mi je pajp,sunce li vam jebem!
Tomislav Nikolić: I ja vas jebem ali makar menjam poze.
Jadranka Šešelj: Da l' jebem bolje od muža?
Vojislav Šešelj: Srbi stisli dupe, sad jebem to Holandiji.
Mlađan Dinkić: Jebao bih sve regione pojednako.
Sposobnost sa kojom se rađa svaki Amerikanac. Bilo da se nalazi u rudarskom oknu, buretu ili je popio bure, znaće u kom pravcu je severoistok. Njima to dođe kao nama levo-desno.
-Vojniče bez kompasa sa velikom puškom, kratkim gaćama i debelim bicepsom, narko bos se kreće kroz gustu prašumu koju u životu nisi video.Trenutno je 17kilometra jugozapadno od tebe, vidiš li nešto? Prijem.
-Vidim samo Memedovića, nosi smoki, zejtin i Zlatiborca indijanskim plemenima. Prijem.-Pijani, polumrtvi, nepismeni prosjače koji leži na ulici velikoga grada i ne zna svoje ime, di mu ovde dođe dom kulture?
-Tri bloka severozapadno odavde.
-Fala.
Gastarbajterski način kupovine...
Gastarbajter u butiku: Zdravo, mali! Je l' imaš neki' dukserica za ovog mog naslednika? (grli sina)
Prodavac: Evo, imate na ovoj polici tanje dukseve, debeli su vam okačeni ovde, a imate i košulje - ovako nešto.
Gastarbajter: Ma šta to roze? Kad su muškarci nosili roze?! Nego, je l' mogu ovi duksevi da se rašire, da pogledamo mi to?
Prodavac: Može, naravno, evo ovaj plavi, on je baš onako za dečake lep, ovaj zeleni vam je isto onako sa detaljima! (kineski duksevi sa nabijenom cenom)
Gastarbajter: Dobro, a je l' to sve orginal?
Prodavac (smeškajući se): Da, da jeste sve vam je to originalna roba (jeste original Chong Song Xua)...
Gastarbajter: Dobro, dečko, daj ta dva! (vadi evre iz novčanika)
Odgovor sujevernog pecaroša kad ga pitaju gde će, a i sami vide štapove za pecanje u njegovim rukama.
Deda Vasilije je tog jutra kao i prethodnih 10 godina otkad je penzionisan, privezao dva stara štapa za pecanje i mali meredov na njegov dotrajali bicikl i uputio se ka reci.
Utom ga srete baba Savka i upita ga:"Jelej! A di si rešio?!"
Našta deda Vasa odgovara:"E sad nigde! DA TI GA STERAM MATERI POKOJNOJ PO SRED PIČKE!"
Okrete svoj stari crveni bicikl, i ode kući.
