Prosecan stanovnik Prijedora. Klosar/Prijedorcanin ima kalup po kome se oblaci, razmislja i ponasa, u osnovnim crtama:
- Klosar ne zna sta ce od sebe veci deo dana. Stoga klosar ustaje oko podneva, potom se odvuce do najblizeg ugostiteljskog objekta i tu naruci 'fukas', zatim gluvari s tom jednom kafom barem sat-dva. Onda klosar 'prozuji' po gradu, vidi sta se gde desava, izvidi neku zrtvu kod koje 'uzica' SMS ili po marke za jos jednu kafu. Kad se celo drustvo okupi, negde oko 5-6 popodne, padaju predlozi gde se napiti - na obali reke, na zeleznickoj stanici ili jednostavno pred nekim dragstorom (kafana je iznad klosarskog dzepa).
- Klosar nosi trenerku. Buvljakusu po mogucnosti, ako ne onda neku iz butika (ali nece reci nikom da je kupljena u butiku vec da je sa pijace, u suprotnom bi ga izbatinali i proglasili fenserom). Svi klosari su sablonski obuceni, imaju slican hod i pljuckaju kroz zube.
- Klosari imaju specifican sleng kojim se koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Pri tom je karakteristicna upotreba reci 'buraz' koja se koristi sto cesce, tako da prosecan klosar u prostoprosirenoj recenici rec 'buraz' upotrebi minimalno cetiri puta. Ova rec se izgovara sa dugouzlaznim 'a' i maksimalno namrstenom facom.
- Klosari se tuku coporativno. Naravno, na meti su fenseri, novajlije i likovi iz protivnickog naselja u Prijedoru. Klosarski lokal-patriotizam se najbolje ogleda u pristupu koji primenjuju Alcohol boys - jeb'o Rudar, vazno je isprozivati sve koji dodju u Prijedor i pokazati im gde su dosli.
- Klosar pusi najjeftinije cigarete (sarajevsku Drinu). Piju se dvolitre, kad ima domace rakije moze i ona, a pre subotnjih utakmica Rudara tradicionalna je popodnevna pijanka u gimnazijskom parku (tada svi klosari piju zajedno bez obzira na mrznju izmedju naselja).
- Klosari vikend-veceri provode u Masteru, Magicu, Mocvari, Netu, Joyu, ZMu, Kamenjari i drugim mestima. Tu su i parkovi i klupe u centru.
- Prosecan klosar slusa rok i rep muziku. Kada je pijan, klosar peva i stare narodnjake, a pesme Tome Zdravkovica i Baje Malog Knindze se slusaju u casovima najgoreg pijanstva (svako drugo vece).

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Imati seksualno... kako li se zove.... karanje.

Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

Istinski ljubitelj filmova.
Ne smetaju mu nesinhronizovani titlovi. Ne smetaju mu kineski titlovi iza srpskih. Ne smeta mu kašljanje u bioskpu u kome je film snimljen. Ne smeta mu što ne vidi levu i desnu trećinu ekrana. Ne smeta mu rezolucija 16x16 piksela, jer to je najnoviji algoritam za kompresiju. Ne smeta mu "THIS COPY IS NOT FOR SALE, RENT etc..." preko pola ekrana...
On uživa u filmu.
On je pravi filmofil jer je prvi u kraju odgledao film.

Srpski proroci tipa Nostradamusa. Kada su oni prozivali grupu Bad Copy - Ajs, Timbe i Wikluh se nisu ko svet ni rodili ( dobro, možda i jesu, ali me mrzi da unakrsno proverim diskografiju Rokera i datume rođenja repera). Međutim, kao što je i Nostradamus promašio ime Hitlera za jedno slovo ( po urbanoj legendi), i Rokeri su promašili celo ime Sky Wikluha. Ipak, Banovo Brdo i Krnjača koju spominju u pesmi Rođaci, jasno pokazuje na čuveni 43-23 tandem.

Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.

Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.

Ono što je Floyd u automobilizmu, to je ovaj song u bokserskim, kik-bokserskim, karate, aikido i drugim borilačkim veštinama. Došli ste na lokalni meč mladih kik-boksera, budućih nada, iščekujete borbu, zagrejana atmosfera, i boom - organizator pušta pesmu. Istoimena pesma im podiže nivo samopouzdanja, čak ih toliko duhovno prosvetli da imaju na umu činjenicu da su oni odabrani, neki budući Italijanski pastuvi iz provincije koji će hrleti ka slavi i tituli šampiona. Voziće najbolji auto, imaće nalepšu kuću, skromnu i zgodnu ženu, a i sami će biti darežljivi prema sirotinji. Pesma se završava, blagostanje nestaje. Svaka nova spiritualnost biva zamenjena običnim makljanjem klinaca sa ulice. Ostao je samo fenomen "tigra" u najavi meča.

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Love Hunters je novosadski hard rok bend koji je, nazalost, danas potpuno zaboravljen od strane onih koji slusaju ovu vrstu muzike. Njihove pesme poput Love is hell, Kim, Living for the others, Oh revolution i druge, ostavile su neizbrisiv trag na generacije koje su imale priliku da uzivaju u njihovim svirkama. Mladjim generacijama ostaje samo da zale sto se nisu rodili malo ranije...

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Pojava da čovek kopira (oponaša) gestove, izraze lica, izražavanje i uopšte ponašanje drugih u društvenim interakcijama. Posledica je da ljudi deluju kao verni odrazi drugih u ogledalu. U poslednje vreme se vrlo često može primetiti, kako uživo, tako i na soc. mrežama i internetu. Nigde jedinstvenosti i mašte, samo copy-paste. Prosto rečeno, takmičenje u glupoći. Onima koji obraćaju pažnju ume da deluje vrlo zabavno, otprilike po istom principu, na kome se zasnivaju Veliki brat i drugi rijaliti programi.

Izraz koji dobijaju igrači slot aparata kada im mašina poveže neke pare. Predstavlja dupliranje dobijene svote novca pogađanjem boje karte ili veće karte, sve dok se ne dođe do maksimalnog iznosa i pojavi se blokada. Obično ga koriste drugi kockari i posmatrači koji stoje oko aparata i posmatraju čoveka koji igra jer su sve svoje pare pukli. Većina njih ovaj izraz koristi da napali igrača da rizikuje i tako pukne novac. To rade iz ljubomore i pakosti jer su oni u minusu, pa im je lakše i da ovaj drugi pukne.

Svetac koji čeka na update crkve. Dok se ne desi možemo samo da paganišemo u njegovo ime.

Devojka veoma lakog morala, nije jebao ko nije pitao. Devojka koju su zguza lupali skoro svi na potezu Konjarnik - Zemun.

Kao što znate voćkice su slot aparat koji je bio popularan devedesetih i početkom novog milenijuma, mogao se naći u svim kockarnicama na teritoriji Beograda. Sada je dostupan u nekim seoskim kladionicama i birtijama da narod ima sa čime da se zabavi.
Opšte poznato je da što jače zvekneš taster, to će ti bolju kombinaciju izbaciti, nakon nekog vremena aparat nije regovao na slabiji pritisak već na snažan udarac kažiprsta i srednjeg prsta uz obaveznu psovku.

Umetnost dobrog sakrivanja svojih izvora.

Prezime koje kompromituje i Acu Lukasa i Džordža Lukasa zbog ovog drugog.

Prva stvar koju je svaki klinac radio kada bi krenuo sa višečasovnim mučenjem "Terminator" konzole, jeste da dune u kertridž od igrice. Mnogi su to radili jer "to tako treba", iako nisu imali blage veze zašto se time zamajavaju, dok je dobar deo to radio da bi očistio onaj deo štapamne ploče koji viri iz kertridža, a koji se ubacuje u slot na konzoli. Na tom štampanom delu se ponekad sakupi prašina, pa se igrica ne može učitati.

Podrazumeva se da je to duvanje u najvećem broju slučajeva bilo nepotrebno, jer su konzole redovno korišćene, pa nije bilo previše šansi da napada puno prašine. Stoga se ovaj ritual može smatrati nekom vrstom mantre koji donosi sreću za dobro prelaženje zajebanih nivoa.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Muda.