Očajanje malih privrednika-muljaroša, kada im na vrata jednog lepog septembarskog jutra bane poreska policija, pa počne da upoređuje one obračunske knjige sa vrha tezge (na kojima je promet u najboljem slučaju oskudan, a profit tek toliki da može kora hleba nasušnog jednom nedeljno da se donese na gazdinu skromnu porodičnu trpezu; za državu - nažalost - tek pokoja para da pretekne), sa onim knjigama koje drže ispod tezge (u kojima se prihodi od makedonskog “Marlbora” koji je ispao iz kamiona pospanog Turčina TIRdžije, odbijaju o rashode za ganc-novu Mečku pe’sto-še’set esel ve dvanejs, vođenu naravno na kumovo ime, a kojom revnosni vlasnik STR-a “Cveće” voli da opčarava napupele maloletne radodajke skoro svaki put kada ode na tromesečno hodočašće u rodne mu Vreoce. I još mu pretekne za konoplju pride).

Najnoviji poremecaj koji je zahvatio veliki procenat maloletnih devojaka. Glavni simptom ovog poremecaja je tesko odlucivanje na izgovaranje negacije.

Srpski proroci tipa Nostradamusa. Kada su oni prozivali grupu Bad Copy - Ajs, Timbe i Wikluh se nisu ko svet ni rodili ( dobro, možda i jesu, ali me mrzi da unakrsno proverim diskografiju Rokera i datume rođenja repera). Međutim, kao što je i Nostradamus promašio ime Hitlera za jedno slovo ( po urbanoj legendi), i Rokeri su promašili celo ime Sky Wikluha. Ipak, Banovo Brdo i Krnjača koju spominju u pesmi Rođaci, jasno pokazuje na čuveni 43-23 tandem.

Fudbalski žargon za maksimalan kontakt noge i lopte u letu, koji rezultuje snažnim i preciznim volej udarcem, poput onog Zizuovog zavlačenja Leverkuzenu.

Generalno i svako drugo savršeno pasovanje ''oruđa'' i nameštenog objekta, te meraklijska egzekucija.

E, ovako: Uzmeš svog raspalog Yuga, obično crvenog, skineš ono Y sa haube (ne, ako se baviš ovim, ne voziš onaj novi sa Z) i na rupu koja ostane nalepiš ferarijev znak. Onda skineš prednji i zadnji branik jer tako izgleda opasno. Onda na auspuh natakariš prigušivač obima fudbalske lopte. Kad si već kod lopti, jednu tenisku staviš na kuku ako imaš kuku. Teniskih lopti vala ne manjka od kako nam je Novaka Djokovića - klinci ih gube oko svakog parčeta betona većeg od 5*5m. Felne su skupe, tako da uzmeš neke sjajne radkapne koje vežeš za stare felne plastičnim osiguračima. Na zadnje staklo mora neka nalepnica - obično REMUS.
A, sad, enterijer: Uzmeš na buvljaku presvlake da ti se slažu sa znakom, znači crvene sa konjićem. Onda uzmeš papučice sa plamenim dezenom i super lepkom ih nalepiš na postojeće. Onda pretesterišeš ručicu menjača da može iole normalno da se navuče jedna od onih skaj suknjica što dolazi u paketu sa BMWovim vrhom. Ne slaže se, ali ne proizvode ferari ručice. Moraš da kupiš onaj sundjer za volan. Onda moraš da smisliš genijalan način da ga fiksiraš, jer kako serva nema, to govno stalno spada. Pošto ti je od radkapni ostalo onih plastičnih osigurača, može time, ili kanap, ili lepak. Nema se para za muziku, kupiš one velike slušalice i furaš plejer! Još izgledaš ko vojni pilot! Gde ćeš bolje?
Krunski detalj: Možeš da biraš - disko kugla ili plišane kockice.

Termini koji su bili deo reperskog slenga ali su u poslednjih 10ak godina postali široko prihvaćeni i u svakodnevnom slengu, bez obzira na to koji tip muzike preferira ekipa. Najveću zaslugu za masovno širenje imaju rep grupe Bad Copy, 43 zla, Prti Bee Gee i naročito Ajs Nigrutin (njegova prolupavanja su definitivno najomiljenija). Ovi termini su postali toliko uobičajeni da ih koriste (bar nehotično) i ljudi koji ne mogu da smisle domaći hip hop, kao i oni koji su za Ajsa i Skaj Viklera čuli tek u Velikom Bratu.

Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.

Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.

Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!

Iako većina stanovnika Srbije ni po čemu dobrom ne pamti devedesete, na određene pojave iz ovog perioda danas se gleda sa simpatijama ili nostalgijom. Veliki udeo u tome ima vremenska distanca od dvadesetak godina, ali i mozak koji je određene loše informacije skladištio duboko u podsvest u nadi da će biti zaboravljene. Upravo među ovim "uskadištenim" pojavama postoji par njih, u suštini malih i beznačajnih, na čiji se pomen oseća mučnina ili jeza koja nas vraća u to "divno" vreme.

Pojava da čovek kopira (oponaša) gestove, izraze lica, izražavanje i uopšte ponašanje drugih u društvenim interakcijama. Posledica je da ljudi deluju kao verni odrazi drugih u ogledalu. U poslednje vreme se vrlo često može primetiti, kako uživo, tako i na soc. mrežama i internetu. Nigde jedinstvenosti i mašte, samo copy-paste. Prosto rečeno, takmičenje u glupoći. Onima koji obraćaju pažnju ume da deluje vrlo zabavno, otprilike po istom principu, na kome se zasnivaju Veliki brat i drugi rijaliti programi.

Kad se jedna loša stvar sazna o osobi, kao kod Hidre se rađaju dvije nove (obično izmišljene) "informacije". U duhu-već je na zemlji, udri pičku.

Svetac koji čeka na update crkve. Dok se ne desi možemo samo da paganišemo u njegovo ime.

Umetnost dobrog sakrivanja svojih izvora.

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.

Najveća paranoja u istoriji čovečanstva. Pošto su toliko nadrkali ceo svet na sebe uvođenjem "demokratije", plaše se svega i svačega. I to kolektivno. U inostranstvu nema šanse da ti Amer pokaže pravac ako ga pitaš već beži od tebe (osim ako nisi Amer), za njihovog predsednika moraju čak da se zavare šahte kada dolazi u posetu, u ambasadi, kada vadiš vizu, te pitaju od toga da li pripadaš nekoj sekti ili eksteremističkoj organizaciji (uključujući i Al Kaidu, jes' kao baš ću da im kažem i ako pripadam) do toga na čijoj strani ti se borio deda u 2. Svetskom ratu (bar su mene pitali). Plaše se apsolutno svega i sve što kažeš ili uradiš tumače na najgori mogući način.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.

Muda.

Toma Nikolić, od kada je počeo da nosi skupa odela.

Синтагма настала у маниру некада популарне дечје игре "Покварени телефони" (или Gluvi telefoni), с тим што овде нису у питању деца, него нека матора коњина/кобила која се вероватно представља као "угледни истраживачки новинар", а читаво умеће истраживачког новинарства јој се своди на то да уме да покупи текст са интернета, изведе copy/paste и пропусти текст на енглеском кроз неки преводилачки програм (такође са интернета). Потпише, објави у новинама, добије хонорар, и тако до новог текста.
Наравно, подразумева се и непознавање сопственог језика и оног са кога "преводи".

Ono sto ce vas za razliku od Tome File, sigurno osloboditi zatvora.

Za razliku od drvne ili metalne industrije gde je obrada nezaobilazna faza proizvodnje, u muzičkoj industriji je obrada krajnje nepopularna i uglavnom neželjena faza među iole normalnim poklonicima muzike, ali zadnjih godina izgleda jedini pravac nemaštovitih izvođača. Više se niko ne seća kad se pojavila neka originalna stvar, samo iskaču hiljadite verzije Elvisovih hitova, Bitlsa itd, a kao nus pojava pojavljuju se čak i 'tribute' bendovi koji se afirmišu i reklamiraju upravo time što nemaju nijednu svoju pesmu.
Gde god se okreneš, svud neki copy/paste...