Fenomenalna igrica, koja pokazuje kako nastaju neistine i tracevi.
Ucesnik 1 ucesniku 2:" Devojka je sedela u kaficu, citala novine i narucila limunadu. Konobar je dosao da naplati."
Ucesnik 2 ucesniku 3 :" Devojka je sedela u kaficu i pila je votku...dosao je konobar i doneo joj jos jednu..."
Ucesnik 3 ucesniku 4:" Neka pijana riba se nalivala votkom, konobari su je smekali i kladili se ko ce je povaliti prvi"
.
.
.
Ucesnik-n ucesniku-m:"Neka plavusa sela i narucila jeger, konobar dosao i doneo votku, ona polupijana pocela da se svadja, skocio neki tip pored da je brani, izvadio pistolj...pucao u plafon, policija privela i njega i pijanu ribu i konobara koji diluje drogu..."
Igra kojom su srpska deca vekovima pre Frojda dokazala probleme u ljudskoj komunikaciji. Ljudi se poredjaju u red i onaj sa početka šapne reč i poenta je da se trudite da što tačnije prenesete poruku. Vrhunac igre je kada deterdžent završi kao bolnica.
Uzaludno objašnjavanje nagluvom penzosu da je pogrešio broj.
Jedna od smornih 'igara' koje smo bili prinuđeni da se igramo u osnovnoj školi (ne zaboravimo, meni uvek jezoviti, dan-noć). Poznat koncept: posednu se sva deca u niz, zatim prvi đak u nizu susedu šapne prvo što mu padne na pamet, onda on ono što je čuo prenese sledećem i tako dalje, sve do kraja niza kada poslednji đak naglas kaže reč koju je čuo, i koja najčešće nema blage veze sa početno rečju; onda se učiteljica nasmeje, pa se svi smejemo jer nam je, jel' te, ludo zabavno (a i da se učiteljica ne smeje sama, svašta će ljudi da pomisle). Naravno, uvek je tu dežurni zajebant koji namerno, negde na pola niza, ubaci nešto skroz bezveze sa ciljem da igru učini duhovitom (treba li reći da to jednostavno nije imalo svrhe), a mi sve vreme prosto čujemo lopte zaključane u ormaru kako plaču za nama.
U govoru se ovaj izraz upotrebljava kada imamo utisak da neki ljudi u najmanju ruku šapuću dok pričaju međusobno, a velika je verovatnoća da su zaista i gluvi.
- Hajde Miško, ti sada kreni.
- (Mmmm, šta bih mogao, nešto zanimljivo, mmm) Knjiga. (jbg, dečija mašta)
- Liga
- Igla...
...
- Hajde, Jovana, kaži koja je reč.
- Čarape!
- A šta je bilo?
- Knjiga!
- (učiteljica, usiljeno, kreće polako) Ah...hah...hahah...hah...
- (mi deca svi uglas) Ahahahahahahaahaahah!
- E, 'ajde mi ponesi sutra onu knjigu što sam ti dao...
- U, ja sam to pozajmio nekom da iskopira, al' nema problema, doneću ti.
- Važi...
- (preko telefona) Ćao, jel' znaš onu skriptu što sam ti pozajmio...
- Znam...
- Možeš da poneseš sad kad dolaziš?
- Nema problema. (cimeru) Jel' se sećaš onih beleški što sam ti...
...
- (negde na kraju niza) Čarape! Kakve bre čarape?!
neverovatan obrt koji originalna misao moze da doživi prenoseći se od jedne do druge osobe
jeste c/p ali mnogo je dobro:
PUKOVNIK - MAJORU :
Sutra u 9h nastupiće pomračenje sunca,tj pojava koja se ne dešava svaki dan.Naredićete da se vojnici postroje u krugu kasarne.Odeća svakodnevna.Prilikom posmatranja te zanimljive prirodne pojave objašnjenja ću davati ja lično.U slučaju padavina i loše vidljivosti vojnike smestiti u gimnastičku salu.
MAJOR- KAPETANU :
Po naređenju gospodina pukovnika,sutra u 9h održaće se pomračenje sunca.U slučaju kiše,u svakodnevnoj odeći u krugu kasarne pretpostavlja se da će doći do slabe vidljivosti.Tada bi se iščezavanje sunca obavilo u gimnastičkoj sali.Tako nešto se ne događa svaki dan.
KAPETAN- PORUČNIKU :
Po naređenju gospodina pukovnika,sutra u 9h u gimnastičkoj sali uvežbavaćemo iščezavanje sunca.Odeća svakodnevna.Da li će padati kiša ili neće-odlučiće gospodin pukovnik.Tako nešto se ne događa svaki dan.
PORUČNIK- NAREDNIKU :
Kad sutra u gimnastičkoj sali počne da pada kiša,a tako nešto se ne događa svaki dan,naš pukovnik će iščeznuti u 9h u svojoj svakodnevnoj odeći.
DEŽURNI U GARNIZONU - VOJNICIMA :
Vojnici,sutra treba da iščezne naš pukovnik.Tako nešto se ne događa svaki dan.Baš mi ga je žao.
За време детињства, то је била игра у којој први у низу шапне на ухо другоме неку реченицу, а овај је затим пренесе следећем и тако све до краја ланца. На крају би то испало нешто сасвим треће и углавном јако смешно.
Док си дете, мислиш да је ово само смешна игра а тек касније у животу сконташ да је то основа скоро сваког односа међу људима.
Никола: Е ћао Јована, могли бисмо некад на кафу?
Јована: Супер, важи, ићемо ових дана.
...пар дана касније...
Николин ћале: Никола сине, морам те питати јел истина што ми каже Јованина мајка да си је звао да живи са тобом?
Никола: Ш-та?
Omiljeni model telefona u svim državnim institucija gde iskusne službenice znaju šta ih čeka ako se na isti jave. Zato je ovaj telefon našao široku primenu po kancelarijama, a bogami se neretko zavlači i u naše stanove.
Adekvatniji naziv za pametne telefone. Puna soba ljudi, a svi gluvonemi, bulje u smartfon.
Двоје (или више) људи који се расправљају а притом ниједна страна није у праву или у старту нису схватили о чему разговарају.
- Са ким игра Ђоковић у следећем колу?
- Са Надалом!
- Није него са Федерером, чуо сам кад су рекли на Спорт клубу!
- Надал!
- Федерер!
- Надал! Немаш појма! Надал игра против Ферера па се он и Ноле евентуално срећу у финалу ако обојица победе!
- Људи, ајд' оладите мало! Ево гледам сад на нету, Ноле игра са Цонгом, Федерер је испао а Надал прескаче овај турнир! Везе са везом немате!
- Види лети неки рептил по соби!
- Будало, не каже се рептил него лептир!
- Лептир!
- Рептил!
- Жене, смирите се! Рептил и лептир нису једно те исто а то што лети по соби је мој папагај Кића!
Ми Срби и уопштено балканци нисмо склони преношењу поруку. Умемо да направимо добру ракију, свадбу, рат, а некад се зајебемо па направимо и нобеловца, ал' порука је јебени Гордијев чвор. Извртање речи се најбоље види у нашим преводима филмова. Ево пре неки дан био је филм "Нотинг хил" који је преведен са "Ја у љубав верујем". Ниђе везе. Ал' фешта која настаје неспоразумом услед наше друштвене ретардација уме да буде гора од надрогираног Пеђе Д Боја који шамара будалом жири евросонга док Јоксима вришти у позадини...
Жаре:Е брате ти се дружиш са буразером моје Маје?
Мића:Да, ево сад ћу да кренем код њега.
Ж:Реци му, да каже Маји да не можемо да се видимо вечерас. Спремаћу цео дан с Каћом полне органе за ону роспију с факса која је заборавила како курац изгледа па тражи од сваког студента да је подсећа. Сјебо ми се фон па не могу да јој јавим.
М: Нема грке торима.
............................................................................................
М:Е да не заборавим, реци сеши да Жаре неће доћи, изучава са Каћом полне органе.
Дејан:Ок
............................................................................................
Д: Ало, одо ја да купим ћалето пљуге. И бај д веј, поручио ти Жаре, да отпада оно вечерас. Проучава Каћин полни орган.
Маја: ????!!!!
............................................................................................
СУТРАДАН
Маја: Стоко мушка, с Каћом си ме преварио, смрдљиви кретену. Још си раскинуо самном преко брата...
Жаре:ШКК?
Kad smo bili mali, igrali smo je sa društvom iz ulice, na zidiću, ispod drveta, na trotoaru, gde već. I to je bila srećnija varijanta. Danas je igramo sa mnogim ljudima, dragim ili nedragim, ali sa većim posledicama po živce. Tako dolazi do raskida, prekida i ostalih nezgodacija, nakon kojih se pitaš ko je tu lud.
- Brate, užas kol'ko se nema para. Ne znam šta ću, računi mi vise nad glavom, katastrofa. Besparica...
- Znam, brate, ništa mi ne pričaj, ja sam prošlog vikenda puko 5000 u gradu!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.