- Je li, otkad ti to voziš ovu malu do posla?
- Ima već mesečak dana. Nije mi teško, na vreme je ispred kuće, ne čekam ni pola sata. He, nego mislim da imam i neke šanse, znaš (značajno namiguje i ćk ćk ustima).
- E brajko, ne'š se to tu leba najesti, ta ti voli istopolne.
-Čika Miloje, stvarno ste super što ste mi dali da provozam Vašu novu kosačicu. Imate flajku dedine rakije za ovo.
- Ma nema problema, samo drži pravac i ne penji na trotoar. A deda ti peče rakiju vrh, ponesi lepo litar ko čovek.
- Wow, je l' to novi MacBook Air?
- Aha, stigao mi malopre. Hoćeš da pogledaš?
- Joj, je l' mogu? Ekstra! (uključuje) Mr Jobs, you've done a great job! A, šta kažeš na foru?
- Super. Nego, da mi nabaciš Office 2011 i prekucaš mi one fakture?
- Ma niki problem. (Udaljava se u ekstazi i nešto nerazumljivo mrmlja).
- Do sutra!!

Nakon deset sati rmbačenja na šljaci, žena dolazi kući, s vrata kuva za petočlanu porodicu, (ne troje dece, već dvoje dece i svekrva iz pakla), sprema kuhinju, skida veš sa žice, svima pegla krpice i pakuje sendviče za sutra, struže kamenac iz ve-ce šolje, pa k'o veli - da oriba i kupatilo, kad se već zaletela. Samo da sedne i da iskulira dva minuta, da završi cigaru koju nije bila stigla da sprži uz jutarnju kafu. I da popije čašicu neke žestine, jebemmumiša.
Baš tada gorepomenuta karakondžula mora da nađe za shodno da svečano prodefiluje kroz dnevnu:

"Dušo, kada završiš tu tvoju transcedentnu meditaciju, mogla bi da se zajebeš pa da dohvatiš onaj broš što mi se zavukao pod TA peć, već tri dana te pitam, mislim sve ima svoje granice"...

- Uuu, matori, š'o sam vid'o pičku juče, sise joj, fazon, prkose zakonima fizike!
- A kak'a je u faci bila?
- A šaznam...Ok, valjda, ništa specijalno...
- Na skali od 1 do 10...?
- Uf, pa jedna jaka četvorka, zamalo petica...
- Jeb'o bi je.

...

- Pa, pričaj, draga! Po kezu na tvom licu, izgleda da je sinoć bilo zanimljivo, a, hihihi?
- Ah, draga, bilo je ne-ve-ro-vatno! Prof je pravi dirigent u krevetu, ako me razumeš, hihihi...
- Jaoj, baš ti zavidim! Znači, na skali od 1 do 10 - desetka, a?
- Ma, DVANAESTICA, ako me baš vučeš za jezik, hihihi!

...

- Šta je, brate? Što si tako smoren?
- Ma, napravio sam sranje, tebra, 'nači nema mi izlaza...
- Ma, daj, jebote, ne može ništa da bude baš tako strašno...
- Veruj mi da jeste, brate...
- Ok, ok...Sranje na skali od 1 do 10?
- Rekla mi Kaća sinoć da je trudna...
- Pa, dobro, bre, rešiće to ona već nekako, hehe...
- ...dok sam ulazio u kružni tok na Slaviji. Ćaletovim kolima.
- U, brate, pa za to ne nema skala! Ae, javi kad je sahrana...

2002. “Ako glasate z’one, čekaju vas… Devedesete!”
Elegantno popunjena ex studentkinja sa demonstrantskim stažom iz 1996te: “Ju, Božemesačuvaj! Pa ponovo u redove, ponovo sranja na ulici, opet na proteste, e pa ne bi to izdražala još jednom, pa ne znam šta da je”
2008 “Dragi građani, ako glasate za putnike kroz vreme, putovaćete kroz vreme, pravo u pizdu materinu, tj. u de.. kako se ono kaže?De… da, da, ve-de – se- te!!!”
Ex studentkinja, devedesetšestašica, ne tako elegantnih dimenzija: „Jao, pu pu, daleko bilo, de još to da me snađe, pa jedan život imam jebote!“

2012
„Smeši vam se 1993. dragi potencijalno neposlušni glasači... Znate u kom slučaju“
„Devedesettreća... Ni kilogram viška, pritisak 120 sa 80, nikakve lekove pila, izgledalo da ove odvratne bore nikada neću imati, frajeri ko na tacni....ahhh“

(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.

("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...

(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....

(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...

(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)

Kada nastupa,nastupa iskljucivo sa gitarom,veoma cesto bez bilo kakvog prateceg benda....samo gitara i neverovatan glas
(Oni koji nisu do sada culi za nju,neka pogledaju video)

Diamond and rust

Well, I'll be damned
Here comes your ghost again
But that's not unusual
It's just that the moon is full
And you happened to call
And here I sit
Hand on the telephone
Hearing a voice I'd known
A couple of light years ago
Heading straight for a fall

As I remember your eyes
Were bluer than robin's eggs
My poetry was lousy you said
Where are you calling from?
A booth in the Midwest
Ten years ago I bought you some cufflinks
You brought me something
We both know what memories can bring
They bring diamonds and rust

Well, you burst on the scene, already a legend
The unwashed phenomenon
The original vagabond
You strayed into my arms
And there you stayed
Temporarily lost at sea
The Madonna was yours for free
Yes, the girl on the half-shell
Could keep you unharmed

Now I see you standing with brown leaves falling around
And snow in your hair
Now you're smiling out the window of that crummy hotel
Over Washington Square
Our breath comes out white clouds
Mingles and hangs in the air
Speaking strictly for me
We both could have died then and there

Now you're telling me you're not nostalgic
Then give me another word for it
You who are so good with words
And at keeping things vague
'Cause I need some of that vagueness now
It's all come back too clearly
Yes, I once loved you dearly
And if you're offering me diamonds and rust
I've already paid

Prometna gradska ulica, baka pingvin hodom vuče dva cegera sa pijace. Staje ispred table "IN MEMORIAM" da odmori staračke noge i vidi usput ko je napravio akaunt. Pogled joj privlači crno bela slika devojke pravilnih crta lica, duge kose i krupnih plavih očiju. Već je preplavljuje osećaj neizmerne tuge i sažaljenje, već razvija scenario po kome priča svojoj komšinici uz ratluk i kafu sa puno patetike kako je neka mlada devojka preminula, kad ono nemirne staračke oči odvukoše pogled na petokraku koja stoji na mestu gde bi trebao biti krst. Iskolačuje svoje oči zakrvavljene beočanje i sriče tekst "Pre-minula posle duge i teške bolesti u de-ve-de-set-tre-ćoj godini života"
-Jao lebac ti se ogadio da ti se ogadio, šta stavljate ove slike iz okupacije, da se preturi čovek! Ja bi Svetog Petra u dupe cunula da živim ovol'ko!

Mića Šraf: On će meni da preore među, preorem mu grob lopovski!
Žika Sajla: Šta je bre Mićo, sabajle se dereš ko magarac?!
Mića Šraf: More jebem li mu majku banditsku, ima da ga ubijem ašovom i da ga zakopam u septičku jamu!
Žika Sajla: Dobro bre Mićo, tolke godine se poznajete i sad da se pobijete za ar placa. Tu bre ni kokoška ne mož se posere ljucki, a ti oćeš da dižeš bunu. Sedi bre i popij jedno ladno.
Joca Malboro: Mićo sve sam te čuo, jebem te u dupe debelo! Teo sam didem do opštinu da sredimo stvar, al sad ćeš moj kurac da središ. Ako čujem da si upalio traktor, ima bre momentalno sve da ve zapalim!
Mića Šraf: Dođi bre đubre švapsko, ima da te razbacam po livadu ko stajsko đubre, jebem li ti seme i pleme!
Žika Sajla: More nosite se obojica, odo ja pred zadrugu da popijem pivo.

:)

Tako zapičiš pešaka seoskom knez Mihajlovom i poistovećen sa sredinom turiš muziku u ušesa. Ptičice cvrkuću, sunce se probija kroz granje, mačka zapišava poljsko cveće i namiguje. Gradska duša ti se obraduje, o, divnog li mesta, skoro pa da pozavidiš narodu koji tu živi. Osetiš miris sena i još nečeg poznatog... Mleko! Mora da je pala neka muža (setiš se spota „Girls“ u kom neke sisate kaubojke umešno muzu krave, a ustvari... muzu krave). Taman se nasmeješ, kad te spopadne nalet smrada - puši li se puši od paljevine („I’m a firestarter, terrific firestarter“). Vešto izbegneš prepreku, al’ ne lezi vraže, tu se asfalt završava i skontaš da se nalaziš na minskom polju od kravljih govana. Dok pažljivo biraš korake ne bi li ih nagazio i ostao bez dostojanstva, u sebi zapevaš „Breathe“ („Inhale, inhale, you’re the victim, come play my game, exhale, exhale, exhale”). Dobro, jebiga, seoska idila, trte-vrte. Opet asfalt, opet ptičice, opet neki poznat zvuk, ovog puta ne tako dobrodošao. "Oca ti jebem kučećeg, meni si našla da kradeš kobasice s tavana! Dođi da te ja na'ranim, boga ti ne ojebem!" (“Change my pitch up, smack my bitch up!”). Tu nekako ožališ kerušinu sudbu kletu, osnažen činjenicom da si iz Čukojevca, kulturnog centra regiona, stigao u Pluževinu. Ne stigneš ni da se ozariš zbog blizine cilja, kad te pozdravi skičanje neke krmače. Ne, oštroumno zapaziš, to je ipak ljudski glas. "Mileniiiijaaa! Priđi k ogradi da ti kažem! Onu tvoju ćeru da obuzdaš, si čula? Suknju da joj produžiš, papke da joj skupiš! Mi’š da ne znam da tatli s mojim Mikicom, a njemu, fala bogu, malo treba! Da obratiš pažnju, da ve ne zavijem u crno, a ti znaš moje mentode!” “Ma, kome ti pretiš, svinjarko iz Pečenoga? Te čari ionako ne deluju ako u nji’ ne veruješ!” (“It’s an omen") “Ne' da bacam čini ja! Sam’ mi jedan dan pukne… Pa se ti pitaj što ti lipsuje stoka!” Sad već naglas pevaš "I got the poison, I got the remedy”… Ok. Seoska idila ostade u Čukojevcu, a koga nema, bez njega se može. Prodavnica na pomolu, tu će znati da ti kažu kako da se snađeš dalje. Gle, onaj lik sa Jagodinskog piva sedi ispred i izdajnički manda orošenog rogonju. “Izvin’te, kako da nađem kuću Durkalića?” “A od koga si ti? Ne znam te odovud.” “Milkica mi je koleginica, a ne znam tačno gde živi…” “Aaaaaa, i ti učiš decu okupatorskim jezicima! Ko ve to naučio, bre, tadićevska gamadi? Kad ste zaboravili da su bombardovali Lađevce? A u Vitanovcu onomad kad izginuše? Ma i da nije, koji će deci krasni to? To treba da zna da okopa, da zasadi, da pomuze..." "Kontam, čiča, "Invaders must die”. Hvala, doviđenja.”
Eh, ali da je to kraj… po povratku kući snimiš fajerstartere kako pale kontejnere, šaban smekuje bičarku pesnicom u glavu jer je krala kobasice sa tuđih tavana, a ti inhejluješ i ekshejluješ pod nekim auspuhom da se posle čistog seoskog vazduha vratiš u prirodno stanje.

- A danas nešto što moja djeca prosto obožavaju! To je apsolutno pre-di-vno! Somalijsko Svazilendski hibrid guske i gokua!
- Za ovo remek - dijelo kulinarstva nam je potrebnan gore pomenuti hibrid, i još jedan goku, u slučaju da vam ovaj ispa'ne, 3/4 lista maslačka, pola jetre nekog Srbina, jer alkohol nudi poseban šmek, 20 grama mrva sa jednog prosječnog poda, i surdulički kajmak.
- Hibrid propržiti na jetri, a za to vrijeme, napravite salatu od maslačka i surduličkog kajmaka. Mrve baciti u kantu, higijena mora da bude na nivou.
(Posle 20 minuta)
- Prosto ne-ve-ro-va-tno!
- Ovaj specijalitet servirajte na tanjiru, jer šerpa ne može stati u vaša usta. Preporučujem vam jelo bez kašike i viljuške da goku nebi izgubio svoje moći, jer metal utiče na njegovo magnetno polje, srkanje daje neverovatan osjećaj snaga i nadmoćnosti. Servirati uz poznato Palilulačko vino.
Hvala vam što ste bili uz nas, sutra Čupakabra servirana u konjskom testisu.

Ulaziš u klub sa poslednjom nadom da ćeš nešto pojebati večeras, za šankom vidiš curu pristojnih oblina kako pije sokić i u tom trenutku gleda u tebe. Odmeravaš joj butinu i odlučuješ da joj pridješ, ne sluteći da je pre dva sata brisala kravlju balegu sa štikle.

-ćao mače ja sam Mirko, a ti si?
Ona: Borika, drago mi je.
-ovaaaj a šta piješ?
Ona: neki sladak sokić što košta šeset dinara (pije ostatak na eks)
-ti baš voliš slatko, ja imam dosta kući i to besplatno
Ona: ma jok ne volim ja baš slatko nego sam malopre jela neku pitu s krompir, bila je mlogo slana
- a izvini odakle si ti?
Ona: ja sam iz Svrljig, (prilazi neka cura) ooo a evo je i moja drugarica Zorana aj da ve upoznam
- evo, evo samo da odem do toaleta
Bežiš što dalje od njih dve, izlaziš iz kluba i miriš se sa činjenicom da ćeš sa ortacima da cepaš igrice celo veče.

Rođak: Doktore samo da vas pitam, on je znači dobio moždani, i malo ako ga drmnemo krvni sud kvrcne i nemamo ga, molim ve spasite ga, ja znam da ima 90 godina al on mi je ko sin, nisam se zenio, on je uvijek bio zdrav.
Doktor:sestro, slušajte ovaj đuvegija što leži na kolicima još je živ, interno je do krova puno, nemam ga đe drmni ga malo dok ga budeš gurala, ako preživi slučajno ispred urgentnog mu daj prazine, nek se umrtvi, pa kad ga sarane nek se prevrće bozeme oprosti.
Sestra:znam doktore al tu mu je ovaj.
Doktor:dobro, ti prvo proguraj, pa ga naglo okreni, reci uh ne valja glava naopako da se okreće, aj jebo te ja, žurim kući sin mi se skinuo pa pravim proslavu.
Sestra:zajebavaš ne puca se više?
Doktor:kamo sreće, ne, skinuo se sa neta pa ono računam korak po korak uspjeće.
Sestra:doktore pazi, ne okreći glavu.
Rođak:Okreni je pizdo, znaš da ne valja sa leđa da pucam, po običaju.

U cekaonici (oko mene 28 baba i deda)

-*LE DEDA SMARAC 1: Ja sam otis'o jos '95 odavde, tad bilo najteze da se zaradi...

-*LE DEDA SMARAC 2: Onaj moj unuk, picka mu materina retardirana, ne zna ni sekiru da podigne, a kamoli traktor d' upali...

-*LE DEDA SMARAC 3 : Pa jebem mu Boga blesavog. Treba d' idem kuci da jedem,pao mi secer. Kad ce vise da me prozove. Bezobrazluk...

-*LE BABA SMARAC (javlja se na neku tarabu) : Sine, evo me u bolnici, jes' boli me noga, jes' uzela sam 'leba. 'Si ucio sine nesto? Nisi?! Pa sto,bre? A jebem ga, opet mora da odvaljujem dasku od ormara da te bijem po ledja...

-*LE BABA SMARAC 2: Ja sam lepo na vreme zakazala, i dosla ranije, i koj' sad kurac ova usla pre mene. Sad cu da im uletim tamo, sve cu da im kazem.
(meni) : Je l' znas ti mog sina Radeta sto radi u policiji? Visok,crn,kratku kosu ima. Znas sigurno. Sve ce da ih po'apsi za korupciju i lopovluk, mamu im...

-*LE BABA SMARAC 3 : Ja sam danas trebala da kupim 30 kila sljive, 28 kila smokve, i 25 kila kajsije da pravim dzema i slatko. Al' ova zena sto treba da mi proda ce d' ode. To sve zato sto ova govna tamo idu na pauzu, dudlaju cigare, jebu se... Krv ti jebem poganu...
_______________________________________________________________

-JA (nekom dedi pored mene, koji vadi telefon): Izvinite, mozete da mi kazete koliko je sati ?

*LE DEDA (meni): Jeste ovo je NOKIA C3. Kupio ja u Paracin'. Na pretplatu u Telenoru , znas...

-JA : Dobro, deko. A koliko je sati ?

*LE DEDA : Na pretplatu, nema deda da kupuje za kes. I tako mi mesecna rata 1404 dinara. Na dve godine ga otplacujem...A penzija mala...

-JA (okrecem se prema babi do mene) : Izvinite, znate mozda koliko je sati ?

*LE BABA : Jaoj, sine. Ne cujem te.

Ja : Sati... Koliko je? (objasnjavam rukama)

*LE BABA: Ma imam 3 sina i 1 cerku. To sve neradnici. Za sve se u zivotu ja mucim da im pruzim. A unukici sto sam kupila lepu trenerku, roze, sa barbike...
JA - (ustajem i idem napolje da se izduvam malo inace ce da bude masakr)

Један сат пре финала Лиге шампиона - купује се пиво,чипс,кокице,све по пропису.Узбуђење расте,падају прогнозе,ортаци се најежени спремају за спектакуларан меч.
Десет минута пре почетка,наточене прве чаше пива,испаљени арсенали псовки ка иритантном Страјнићу,чека се укључење Стојановића са лица места,његов увод који би трајао цело прво полувреме,да је то могуће,спрема се нови арсенал псовки упућен њему.У међувремену,у кухињи се покварила слика,па деда долази да прати утакмицу са омладином,уз просипање мудрости.Нема везе,испоштоваћемо старину.
Чује се тон "Excuse me,boss,you've got a text message" - стиже порука "Љубави,Тамара се разболела,Александра иде са дечком на клацкање,а Цеца има испит за два дана,па не излази.Јел'могу код тебе да гледам утакмицу,нећу да сметам" :-)
Не бисте да испаднете папуча,али ако кажете не,следећа три месеца ће бити лакше ући у Форт Нокс него у вашу изабраницу,па зато одговарате "Ајде"
Нисте још ни досипали пиво ортацима,а она већ звони...прво што вам пролази кроз главу је "Што се тако не спремаш и за излазак са мном,него чекам по три сата,ко да идемо на доделу Оскара"
Она улази у собу - ортаци те прострељују бесним погледима,у фазону "Wtf",а деда се смешка што си швалер на њега...
И почиње...
- Који су ови плави?
- За кога ми навијамо?
- Који су наши?
- Је л'игра Бекам/Кака/Кристијано Роналдо?
- Ко је онај лепи?
- Шта је то офсајд? (ко ово успе да објасни у року од једне утакмице,свака му част)
- Зашто се оволико бију?
- Шта ће овом судији ова заставица?
Тон за поруку - неко од изнервираних ортака "Папучо јебена,зашто сам ја дошао овде?Терај је кући,па да гледамо текму"
- А шта то вичу навијачи?
- Кад се завршава утакмица,почињу "Чари" на Фоксу?
Деда(бесан): Аман,децо,шта ви је,наместите кревет у другу собу ак'оћете,боље да остадо' у кујну на оно дрндаво "Горење" од пре тријес'године...

- Kuku, lele si ga nama!
- Šta je bilo, Ramadan?
- Dogovorio ja sa jednoga ćoveka da pokupim što imao u dvorište, al’ ona baraba od Avatar otiš’o i sabrao sve pre nego ja dođo’ sa konjće! Onaj ga nije poznao, kaže isto mu izgledamo i sve dao na njega! Koske li mu mrtve!
- Aaaa, to znaći rat! I to rat na favele! Zovi gi svi! Avakari ovamo, majke vi ga Ciganjske! Odma svi da ve vidim ovde! Tako. Brusli, Randu, Džontra, Jamezdin... Svi na broj! Kreće se u rat, odma’ da se naoružate do zubi!
- Al’ šefe, Jamezdin mator, nema zubi...
- To se samo tako kaže, majke ti ga glupe! Uostalom, ima mećku, ona ima zubi!
- Nema, poćupali smo gu zubovi da nas ne iz’ede onomad...
- More, to je ona metnefora, budalo što ne ideš u čkolu! ’Vataj sve pod ruku što može! Imate lanci što ste spremili za reciklažu, to posle da vratite da prodamo, ima neko gvojze što smo uzeli sa gradilište, šipke, uzimaj i kamenice i ciglje i juriš!
- Brusli, ostavi nešto i na nas, uzeo si i tarabu i kamen i poklopac od bure i turio ga k’o štit.
- E, na njega se ugledate, vi’š, on je naoružan do zubi!

-Evo bako ja stigao, kako si mi ti?
-Dobro si se setio sine da dodješ.
-Pa nisam mogao, fakul..
-E, niko nema vremena za babu izmučenu.
-Nemoj tako pričati ba..
-Nego kako ću, ne mogu drugačije, sve me grlo steže.
-Nisam to misl..
-Jesi ti, blago babi, gladan?
-Nisam bako, sad sam j..
-Ajd sedi, evo pita zeljanica..meka ko duša.
(Sedaš, znaš da ćeš pitu morati pojesti)
-Nego, znaš ti pokojnog Mitra?
-Ne znam baba..
-E njegov unuk juče, ovu prodavnicu orobio.
-Kako ti to znaš?
-To zbog droge, taki mu i ćaća bio, siroti Mitar ko ga nasledi. Znaš ti Mitra?
-Znam baba Mitra, znam..
-Ti si to opet smršao?
-Ma jok, ugoio se par ki..
-To ti je od kole da znaš samo.
-Kako smršao od kole baba?
-Ona svu 'ranu pojede, gledala na televizoru.
-Ma nije bako, kola nema ve..
-Trebao bi ti brkove pustiti znaš.
-Molim?
-Pa brkove, k'o čovek..eto te ko devojčica neka.
-A nisam ko devo..
-RAKIJA!
-Molim?
-Donesi rakiju.
-Neću ja rak..
-Moram dve rakije popiti, oslabi mi cirkulacija
Idem po rakiju
-Ej, kad si na nogama napuni lavor vrućom vodom i posoli, da nokte nabanjam. Nećeš ih moći ovako seći, tvrdi su ko djavo..

Dok čekamo da nokti omekšaju, baba priča o Soki, Jovanki, njenom prvom momku i nastavnici biologije. Priču prožima bolestima koje nema, ali će ih tek dobiti. Vrhunac dostiže prepričavanjem poslednje epizode "ljubavi i mržnje". Glava počinje da me boli, a još ni nokte nisam počeo seći...vreme prolazi sporo kao u paklu.

Fabrika Zastava, 70 i neke godine, dolazi ozlojeđeni ponosni vlasnik novog Fiat-a 750, popularno zvanog fićko...

-Dobar dan gospodine, izvolite šta mo...
-Šta ti men' dobar dan, zovi mi poslovođu odma', vi ste men' našli da zajebete i da mi uvalite auto bez jednog dela, ali nisam ja siso vesla, ima Radivoje kliker majke vi ga spopandrljim, 'oću da mi ugradite pod 'itno ovo što fali il' ću da ve tužim kod državu odma'...De mi je moj ferfunken bre, reko men' majstor Žika Gedora da ste mi prodali auto, a ferfunken niste metuli, eve i napiso mi, ferfunken i geberpufna fale i da se pritegne sa cvicanglama a dole da se zakači štrombuksna...De je to mene o'de, kaž ti meni sad?
-Dragi gospodine Radivoje, mi se vama iskreno i duboko izvinjavamo zbog pometnje koja je nastala, ali sa vašim autom kao i sa pet prethodnih koji su došli po majstor Žikinoj dijagnozi je sve u redu...A vašem majstor Žiki možete da poručite da se nosi u tri lepe pizde materine... A ferfunken, bez semeringa, na suvo, ćemo lično u dupe da mu ugradimo, samo kad ga nađemo, i to gratis, pošto je u garantnom roku...

Isidora Bjelica: Vukajlijin rođendan? Pa da je u pitanju neki sajt vredan mojih reči pa i da izjavim nešto, ali pošto je u pitanju obična gomila seksualno neiživljenih prostaka ostaćete uskraćeni za bilo kakav intervju. Da, pročitala sam definicije o sebi, sve što mogu da izjavim je da je moj nos veći nego ponos većine njih tamo. Toliko o njima.

Hitmen: Vukajliji sve najbolje za četvrti rođendan a posebno apelujem na autore da što više pljuju Jelenu Karleušu, osobu koja mi oskrnavi nadimak svojom nazovi pesmom ''Tihi ubica''. Napisao bih još po nešto ali u Egiptu sam trenutno i imam pune ruke posla, mada planiram da svratim do Srbije i osvetim se JK tako što ću joj ubiti prase. Sve najbolje!

Bata Živojinović: Čiji rođendan bre? Nisam čuo za njih jebeš mi mater. Al' ako kažete da sam popularan tamo aj da vam čestitam. Uzdravlje!

Čak Noris: Čestitam na prvom mestu sam sebi jer sam najpopularnija osoba na ovom sajtu što je sasvim očekivano. Trenutno se nalazim na snimanju u Uzbekistanu gde snimam reklamu za neku fitnes spravu za mučenje, ali evo specijalno za vas jedan 'maj
geri'! Hajaaa!

Milka Canić: Dobro veče!

Vendi: Vi ste jedne obične amebe intelektalno zakržljalog priraštaja koje se kriju iza računara na internetu. Uopšte ne obraćam pažnju na vas koji verovatno po ceo dan masturbirate jadne individue, a verovatno sam vam ja seksualna fantazija tako da me vaše zlobne opaske ne dotiču.

JK: Baj d vej, nikada čula, trenutni idem na hepening veoma važnog događaja a posebno me ne zanimaju sujete mojih neprijatelja. Najlepša sam, crknite.

Mlađan Dinkić: Aha... A koliko rekoste vredi ovaj sajt?

Moja baba: Jebo ve taj Vuk i briga me što mu je slava, idi štalu da očistiš i ne zevaj u taj televizor više Bog te ubio!

- Šta treba, šta treba, danas samo lebac i mleko, ništa posebno ne fali u kući...
♫and I need a dollar dollar, a dollar is what I need, and if I share with you my story would you share your dollar with me♫...
- Hmm, šta je ono tamo, liči na neku rasprodaju, ček da ždraknem baš... da vidimo, džem od crnih maslina s belim lukom na akciji za samo 699din teglica, ma nisam lud, koji će mi to...
♫give you lovin' as warm as mama's oven, and if that don't do, then I'll try something new♫...
- Al opet, nekad nije loše probati nove stvari, daj da pazarim jednu teglicu baš da probam...
♫you know that we are living in a material world, and I am a material girl♫...
- Čekaj, ustvari trebao bi mi i materijal za neki kolač, jaja, jeste, jaja mi trebaju, da uzmem deset komada ili ovo veliko pakovanje od trideset... ako uzmem trideset samo će da mi se ukvari a i nisam nešto pri parama...
♫money, money, money, must be funny, in a rich man's world♫...
- Jebote šta se toliko premišljam oko šuntavih jaja, beg nije cicija, daj trideset komada!
...
- Dobar dan želim gospodine, keš ili kartica?
- Kartica, lepa komšinice, izvolite.
- Ovde kaže da ulazite u nedozvoljeni minus, želite li ipak da platite gotovinom?
- Ma nemam ništa kod sebe, moraću da vratim par stvari...
♫And happiness I've known proves that it's right, because you're mine, I walk the line♫...
- Ili ne, nije bitno, jebo minus, jednom se živi, samo ti kucaj pa kud puklo.
- Kako želite gospodine.
...
- Što su bre teške ove kese ovako koji moj?