Neraskidiva veza u kojoj ovi prvi uvijek izvlače deblji kraj!

Krajnji stadijum zamiranja. Od pojave gradova i boljih mogućnosti u njima, sela su polako počela ostajati bez stanovnika, nema djece, samo starine ostale. Jebiga, jes' brutalno i tužno al' šta ćeš kad je istina.

Špansko selo za beogradske vozače tramvaja.

Naravno da niko nije mogao da bira gde ce se roditi, gde ce odrasti, ko ce mu biti roditelji, a samim tim i kako ce biti vaspitavan... Svakome mesto u kome odraste predstavlja nesto posebno.. I bilo gde da ode, i bilo sta da ima, uvek ce se secati rodnog mesta..
Bilo to selo ili grad, svi ljudi imaju iste potrebe...
I zasto se onda uopste stvaraju predrasude o onima koji zive na selu??? Da li su oni manje bitni? Manje inteligentni ili sta vec..
Takve predrasude ne bi trebalo da postoje..Slazem se s tim da se "seljakom" treba nazvati onaj koji se ponasa tako, a ne onaj koji se tamo rodio, ili zivi na selu...

Posle primene u matematici, postaju egipatski hijeroglifi i špansko selo za većinu populacije.

Svako mesto izvan tvog grada.

Karton city. Sura čerga ispod mosta, grad greha u režiji Kusturičinih mokrih gora.

Jer opšta je nepoznanica da se olimpijci mreste k’o sumanuti naposletku večernjeg programa igara, verno podražavajući tradicije romske nam manjine.

Ironije radi, i na vrhu i pri dnu ove civilizacijske vertikale status je ipak sila svemira, i brani ga tozla na prsima.

Ironičan vid odjebavanja uzrokovanog nečijom konstatacijom koja vređa inteligenciju.

Ono što ispred sebe vidi glavna glumica u sceni gengbenga, kada kroči u sobu punu golih imalinaca.

Izgovara se kad neki fudbaler počne da pretjerano dribla.

Највећа несрећа српскога сељака. Гора и од несреће просечног лика из турске серије, уз којег српски паор прекраћује време између њиве и вечере. Све оно што је годинама домаћин радио пало је у воду, једним несрећним потезом. Дал је засрао он, или неко од његових укућана потпуно је свеједно, село ће да прича о томе, љага се не може опрати никада. Ни са Феријем у хладној води. Туга је равна осећању Великог вође после испаљивања ћорка на јужне суседе. Ма какви, мало је то. Равна је срећи Ангеле Меркел кад треба насмејана да се слика са Тадићем.

Србија.

Ако сте мислили да су фавеле Рио де Жанеира зајебан крај, гадно сте погрешили. Постоји место где те љубазне бакице (мало уштогљене, али љубазне), баштовани и посматрачи птица вребају са инстинктом велосираптора. Локални сакупљач маркица барата отровима тако добро да би скењао Распућина из прве, а председник сеоског шекспировског удружења има колекцију људских лобања у подруму које полира деловима одраних људских кожа. И сви пију чај у исто време, скотови болесни.

Preći "malo" više od predviđene kilometraže. Kao kad mazneš od ludog oca auto, a on zapisao pređenu kilometražu. Pa te onako svežeg od sabajle nahvata.

Kažemo kada nam uobičajeno loša igra naših fudbalera neuobičajeno izvadi živce.

Najčešći izgovor i opravdanje onih za koje su fizika i hemija misaone imenice, a matematika, sa sve limesima i funkcijama, špansko selo i jedina trojka u dnevniku.

Deo života koji večno ostaje urezan duboko u vašem srcu. Baš tu u tom dvorištu ste nekada davno vi i vaš stariji brat igrali fudbal, i nenamerno lomili bakino cveće. Da bi izbegli grdnju morali ste nekako to i da zamaskirate. Selotejp je uvek rešavao stvar, makar na neki kraći period. Jurcali ste se po dvorištu, valjali po travi, igrali sa kučetom, baš tu na tom mestu se okupljala familija, bilo vas je puno. Tetke, teče, braća, sestre, stričevi, strine, ujne, ujke, babe i dede. Tad smo roštilj jeli s nogu, u pauzama igre. Tad nismo marili ni za šta na ovom svetu. Jurili smo piliće, hranili smo mačke i pse, gledali prasiće.... Slušali smo bajke, verovali smo u Deda Mraza. Dobro je uvek pobeđivalo. Imitirali smo naše omiljene junake. Bakine đakonije su nas privlačile više od bilo čega drugog, neverovatan spoj mirisa i ukusa. Sve za unuke. Godinama sve ovo prelazi u sećanja. Više ne verujemo u Deda Mraza, znamo da dobro ne pobeđuje uvek, osećamo da su nas naši heroji izneverili, ali baka i deka su i dalje tu za nas. Sada smo stalno u nekoj gužvi, devojke, društvo, škola, mnogo ređe posećujem to selo, ali i dalje volim da odem na par sati. A kada odem, sve me podseća na to vreme, koje je prošlo i nikad se neće vratiti.

Stihovi nekad hit pesme. Rado upotrebljeni od strane mnogih prilikom primećivanja kako raznih oblika ruraliteta u akademskom okruženju, tako i nedostižnih kreacija savremene srpske arhitekture.

Izraz koji dvosmisleno daje odgovor na pitanje zašto se ne treba kurčiti kada ste na nepoznatom terenu,a pritom ste i u deficitu sa ljudstvom,oružjem i ostalom opremom.U neka davna vremena na narodnim svadbama/veseljima umelo je doći do nemira,izazvanim nesmotrenim potezima gostujuće ekipe(sa mladine strane).Te frke bi se završavale neslavno po kotaričare(sa mladine strane),jer njih ima dosta manje u odnosu na mladoženjine goste+raju koja je došla ne igranku(oni svi staju na domaćinovu stranu).

Поредбено мерило нечије познатости. Шпанска села рефлектована на популарност појединца, групе, или ствари.