Svako selo u zemlji Srbiji ima svoj centar.U tom centru nalazi se jedna gradjevina sagradjena sa ciljem da se tu sazivaju seoske skupštine, ali usled opšte nezainteresovanosti, pretvorene su u diskoteke.Svake večeri tu se skuplja lokalna mladež u očajničkoj potrebi da zadovolji svoje dnevne potrebe za alkoholom i osobama suprotnog pola.Muzike nema, ili se premotava jedan CD iznova i iznova.Uprkos svim otežavajućim okolnostima, mladići i devojke odlaze zadovoljni i srećni.Kose naših junaka svetlucaju kao oči deteta koje gleda u kinder jaje, usled preterane količine sjaja i gela.Rural žurke glavni su izvor zabave čak i u selima gde je moderna tehnologija pustila dublje korene.

ZENA LAKOG MORALA,kurva,sponzorusa.

rečenica kojom žene najbrže nahrane muški ego a istovremeno i probude takmičarski duh

Godine 1725. na zapadu se prvi put koristi reč vampir.Naime te godine u selu Kiseljevu umro je seljak Petar Blagojević. Posle njega umrlo je još desetak osoba od kojih su neke u groznici govorile da im Petar dolazi i pije krv. U selo je potom došla komisija i u prisustvu sveštenika i dželata "dala otkopati grobove" u kojima je našla leševe sa "očitim znacima" vampira. Petar je proglašen za "arhivampira", glogov kolac mu je zaboden u grudi a telo potom spaljeno. Komisija je izveštaj poslala u Beograd a odatle je stigao u Beč. U bečkoj javnosti je slučaj izazvao veliku pozornost naročito posle teksta u "Viner dijarijumu" u kome je pisalo "o strašnom događaju, koji se pre nekoliko dana desio u selu Kiseljevu, nedaleko od Beograda".

- Mama i tata su me odveli na selo kod bake. Igrala sam se sa životinjama i pomagala sam baki oko poslova. Upoznala sam Maju, ćerku bakine komšinice. Igrala sam se sa njom celo leto. Super sam se provela i jedva čekam da dođem opet.
- Otišla sam sa mamom i tatom na more. Tata me je naučio da plivam. Sakupljala sam kamenčiće i školjke. Jako su lepi i šareni. Poneću ih kući. Čuvaću ih zauvek. Mama mi je kupila narukvicu od školjkica. Jako volim moju mamu. Neću skidati narukvicu.
- Hteli su da me pošalju kod babe na selo. Odbila sam. Tamo je prljavo i smrdi. One svinje su odvratne. A i nemam društva. Samo ona dosada. Valjda se Maja zove. Otišla sam sa mojima na more. Jes' da će biti smor, ali bolje i to nego selendra.
- Naterali su me da idem na more. Mrzim ih. Bolje mi je da sam ostala kući. Upoznala sam neke domaće i probala svoje prvo pivo tu, ispred hotela. Ćale me je uhvatio. Zavalio mi je zujku, glava mi je otpadala. Nikad više sa njima.
- Tražila sam kintu za more od mojih. Otkačili su me na ladnjaka. Kaže, para nema. I još su hteli da me pošalju u onu selendru. Odvratno. Pokidala sam narukvicu. Koji će mi moj. I ovako je bila plastično govno. Celo društvo ide samo ja ne. Blam potpuni.
- Ovog leta ostajem kod kuće. Nema se para. Moram da položim onaj ispit, đavo ga odneo. Srela sam onu Maju sa sela. Da je ne prepoznaš. Sredila se, kaže udaje se na leto. Za nekog bogatog matorca koji joj daje sve što poželi. Bole je. Pokušala sam da pronađem onakvu narukvicu sa školjkicama. Nema da se kupi. Koji sam moron bila kad sam je pokidala. Zbog društva. Zbog mode. I sad mi ostaje celo leto da mislim koliki sam kreten.

Dama uglavnom srednjih godina, neudata ili udovica, koja u nedostatku svog čoveka, nesebično mladićima (bili oni mladići po godinama ili u duši), deli svoje najmilije što ima.
Držeća teta, uglavnom punija, po stavu slična rkulji, takozvana učiteljica života, bez čijih lekcija bi mnogi ostali nepismeni, ako me razumete.
Ali takva je, prostodušna, na prvi pogled uglavnom stidjiva i umiljata, da bi se pretvorila u zver jednom kada uzme stvar u svoje ruke. Šta će kad voli da pomogne čoveku u nevolji...
Uglavnom svako selo ima po jednu ovakvu.

Još jedna u nizu narodnih mudroserija, kojom se neiskusnoj ženskoj čeljadi, tek napupljeloj i spremnoj za oplodnju stavlja do znanja, da oni koji obećavaju kule i gradove, romantiku, voze dobra kola, kite zlatom i dukatima, maskirajući tako nesposobnost zadovoljavanja istih žena u seksualnom činu, u narodu poznatom kao jebačina.

Kompleks neki, štalije, Frojd je to već izobjašnjavao, nema tu šta da se doda. Majka ga nije dovoljno dojila, doktor otkinuo pogrešnu vrpcu na rođenju, silov'o ga pijani otac kao malog, ko će ga znati koj' je razlog.

Uglavnom veeeoma loš jebač, koji to kompenzuje poklonima.

Uzor svih narednih americkih lidera... Naime taj covek je izvukao nemacku iz govana jer je pre njgove vlasti bila inflacija kao i kod nas na pocetku devedesetih(zar je moguce??) radnici su masovno otpustani niko nista nije radio e onda dolazi mrsavi Adolf koji je totalno preokrenuo nemacku u roku od 2 godine napravio je VW iliti VolksWagen kao prvo pravo nemacko vozilo(popularna buba je bio prvi model) koje ce biti dostupno svakom Nemcu, ekonomski preporod te velicine da su ameri za njih bili gomila klosara.
Patriotizam na nivou... U to vreme je bio ponos biti Nemac imao si sve nemacko nista nizerazredno(francusko, spansko...). Epilog cele price je "Wir muessen allem verschiessen"(moramo se svi naoruzati) i u pohod na kolonije koje nikad nisamo imali jer mi smo nemci i jedini pravi hriscanski narod i mi to mozemo sam bez ikog!!(ovo me bas i mrzi da pisem na Nemackom)

Da se vratim na pocetak, Ameri bi trebali da zahvale Adolfu jer bez njega Evropa ne bi bila gomila srusenih zgrada tj Evropske zemlje ne bi morale da uzimaju razne kredite od Amerike kako bi se obnovile i naravno do dan danas vracale uz kamatu i prodajom veoma profitabilnih firmi i giganata. Inace za vreme Klintona i demokrata je bilo najvise ratova na svetu, za vreme Djoleta Busa mladjeg i republikanaca malo ratova ali crno zlato je u igri a sta su Ameri nego patriote do srzi

Scena o kojoj svaka persona sanja,a retko koja to i doživi.Mužijaci i ženke taj ulazak doživljavaju potpuno drugačije,ali sve se svodi na tudje misli kako bi kresnuli osobu koja ulazi.
Muški ulazak.Radnja je u kafani ''Kod Džoa''.Vrata su dvokrilna i rebrasta.Kafana je puna dima,muzika svira Seherzadu Esada Plavog. I odjednom ulazi zavodnik egzotičnog(špansko-meksikansko-brazilsko-madagaskarskog) porekla.U beloj košulji,širokih ramena,ima bujnu crnu kosu,kao Banderas u Zoro-u i ''kres'' bradicu.U kafani nastaje poplava,jer se tu nalazi čisto žensko društvo.Sve su ovlažile kao Bramaputra i Gang u doba monsuna. On upućuje jedan pogleda ka njima i odmah dolazi do nesvestice poplavljenih devojaka.Nastavlja svoj filmski ulazak i korača kroz ''Džoovu'' kafanicu, a sa strane se samo čuju uzdisaju i skvirtovanja.Za to veče ako ne zbari 5 riba,on to smatra propalim izlaskom.
Ženski ulazak.Ženski ulazak se svodi da to da se ona utegne u neko 'aljinče i kad udje u kafanu,obavezno pogleda u svoje štikle i samo osluškuje komentare napaljenih pivoija,kojima pantalone postaju sve tesnije i tesnije.Ona je toliko dobra da mlad mesec pretvara u pun. Ona dobija brojeve telefona i samo gužva papiriće,boli je tukson za sve,ona je došla da popije piće i da se izreklamira.Papiriće gužva zato što je riba i udaće se kad ona hoće,verovatno u 35,eventualno 40.

Čest naziv za roditelje. Umesto majka i otac, mama i tata, kažemo jednostavno- moji.

Hibridni spoj prodavnice i birtije, u kojoj se okuplja sva zaposlena gospoda(citaj: pijandure) da diskutuje o vaznim temama, o usevima, stetocinama, prihodima, rashodima, zalivanju, vocu, povrcu i pecenju rakije!
Prava zgrada Zadruge je iz nekog razloga proglasena kao 'nepovoljna za rad', pa je odluceno da to bude najbliza prodavnica u kojoj se prodaje pivo i rakija. Radno vreme je od jutra do sutra, sve dok ima piva, pa posle pricaju kako po ceo dan rade, i da imaju produzeno ne placeno radno vreme. Siguran sam da je svako selo ima, i da se iz nje po ceo dan cuju pijane budale kako vicu, a ne daj Boze da im pridjes, pao bi u nesvest kako se osecaju.

Nastalo dao izraza "Da vidiš", ali sa krizom u našoj državi, pored nekih osnovnih namirnica, morali smo da se odreknemo nekih slova i pravopisa uopšte. Da 'iš se gotovo svakodnevno koristi kod preteranih konzumera serija tipa: "Stižu dolari", "Selo gori a baba se češlja" itd. Služi pretežno za prepričavanje neke neverovatne priče, tj. događaja, ali isto tako i da nekuoj sasvim običnoj priči da dozu tajanstvenosti i važnosti. Obični ljudi koji nisu pod uticajem televizije, i svakojakog škarta koji se prikazuje na našim televizijama, obično bi umesto ovog izraza upotrebili nešto tipa: "I tada se desilo...", "Kad ja tamo, a ono međutim", itd.

Kaže se za onog ko dobije asimilacionu bolest .Ova bolest zahvata imigrante iz manjih sredina, po dolasku u velegrad. Postoje svesna i nesvesna faza boelsti. Svesni što pre žele da se otarase stega male sredine, počnu da kopiraju sleng, način govora i sve ostalo što ide uz to. Pored glasovne promene, često se i istetoviraju, ture pirsing na vidno mesto, da ceo Gornji Mandžulović priča o tome. Adaptacija na velegradsko se lako postiže i kupovinom majice nekog zastrašujućeg metal benda, ili kupovinom skejterskih patika.
Oni nesvesni jednostavno nemaju dovoljno jak karakter da se odupru asimilaciji, ali ne kupuju majice, patike, niti se tetoviraju da bi šokirali selo.

Izraz koji koriste stariji ljudi kao odgovor na ono što im liči na "Pomaže Bog".

Kuca, nakicena svim mogucim dzidza-bidzama iz inostranstva, na 3 sprata, obavezno sa fasadnom ciglom, parnim grejanjem, ogradom na kojoj ima raznoraznih lavova, tigrova i ostalih zveri, zavesama obavezno sa zlatnim vezom, u kojoj niko ne zivi. Naime, u toj kuci se samo slave slave. Pribor za jelo je obavezno posrebren ili pozlacen, a kuca se inace obicno nalazi na neasfaltiranom putu, negde na relaciji Vukojebina-Pizda materina. Ovu instituciju su izmislili gastarbajteri, jer jebes ti to sto imas pare, ako celo selo nije videlo i prepricalo kako jedes sa pozlacen pribor, ki car Dusan. Poveli bi oni i Betovena iz Njemacku da im licno zasvira na slavu, al' kanda mu nije dobro poslednjih par vekova.

Čovek koji kaže "U pičku materinu" i digne celu salu na noge.

Preludijum za katastrofu. Pogrešno skretanje u najavi.

Izraz nastao na selu, sa sve većom primjenom po gradovima. Korjen mu je u krkanju (čitaj ždranju) kravljih proizvoda - sira, kisjelog mlijeka, pavlake, skorupa (kajmaka).
Jedra ženska osoba, punih rumenih obraza, modro plavih usana. Idiličan opis zar ne? Jes kurac. Takva osoba je sve bez idilična.
Sve češće se sreće u gradu (sve masovniji slučajevi seoskog egzodusa), nači' pobjegla je iz sela, samo što selo prosto vrišti iz nje i po ponašanju i po svemu ostalom. Makla se sa krša i osjetila sve čari asfalta i urbane džungle.
Nabačila je sise, izbačila prknjaču, po klubovima do zore u tangice i minjak dopičnjak.
Skorupača između dva lika koja voli bira oba.

Vise nego idealno!

Urbani fenomen, kod nas veoma prisutan ranijih godina, mada i dalje veoma aktuelan. Sa terasa manjih zgrada lete pikavci, prazne limenke i sl. Sa terasa većih zgrada (posebno ako ne radi lift) lete uredno uvezane kese (da đubre, ne daj Bože, ispadne iz kese nekome na glavu). Psihopatologija bacača nije uopšte tako jednostavna. Ljudi osećaju neku vrstu olakšanja bacanjem đubreta preko terase, te se tako ova pojava može povezati sa bacanjem raznoraznog đubreta u wc-šolju koje posle pravi haos po kanalizacionom čvoru. Fenomen je verovatno nastao evoluiranjem pojave "đubre u potok" i njen nastanak možemo zahvaliti kulturnom uticaju koji je selo vršilo na grad.