Kad odeš na selo kod babe, usput te sretne neka baba koja te zna, i uz obavezno " juuuu, što si porasla, pa si lepa, dodji da te baka poljubi'', vidiš u krupnom planu samo usta koja se oblizuju i prilaze, kao usporeni film. Ti u agoniji misliš ''neeeeeeeeeeeeeeeeeeee''. U tom trenutku osetiš ruke na svojoj glavi koje te drže tako da nema šanse da se pomeriš ni milimetar (što bi neki rekli: ''Dobrinka, imaš kovačku ruku''). U medjuvremenu, usta se približavaju i osetiš ljigu na rubu usana, i brčone kako te grebu. Ruke još ne puštaju. Baba te gleda u oči još par sekundi, ali je za tebe vreme stalo. Tvoja baba u tom trenutku shvata šta se dešava, i zgrabi te za ruku i povuče te ''idemo''. Ti sva ošamućena, još uvek ne znaš šta te je snašlo, dok baba mrmlja sebi u bradu '' Pu, gde baš Veru baksuza da sretnemo, uništi mi dan''

Iako totalno nekompetentan kao totalni ne-Šumadinac i još totalniji ne-Levačanin (ne znam ni gde je isti), ne mogu a da ne pomislim da napred navedene destinacije pored imena TV ili beše radio emisije koja me nekako uvek asocirala na ono "pozdrav iz zavičaja" ili kako beše ono drugo gde gastarbajteri naručuju pesme, .... a, da, "jedna pesma, jedna želja" imaju i neki dublji smisao. Mora biti da je to još jedno od onih opštih mesta gde smo se podelili, pa je Srbija samo Šumadija, ili, taj, kako se zvaše, Levač? Tako opet i u pesmi narodnoj, mi glupsoni, što nismo iz mesata koja se rimuju sa jelek i opanke, selo i prija, Čačak i Ljubić, Šabac i Sava, ostadosmo da na svadbama i ispraćajima u vojsku nemamo svoje, autentične, lokalpartiotske pesme. Ili, ne daj bože ako ih imamo, i zapevamo, onda gosti, s mladine strane a iz nekog opevanijeg mesta, blenu u neverici i vade još 100 evra da muziku vrate k sebi.

Objekat koji pravi razliku između sela i varošice.

Atrakcija u domaćinstvima.
Skoro novoizumno sredstvo koje se stvarno oseti olakšavajuće na računu. Kako ko čuje iste, bez predomišljaja je koristi. Pogotovu sad dok je skupa struja.
Vraćanje mode, opet, ranije to bilo standarno, čak i čudno ako neko domaćanstvo u selu ima obične sijalice. Kažem novoizumno, da. Ranije su koristili na drugojačiji način.
Možemo i reći da i nisu baš korisne što se tiče osvetljenja, ali i te' kako su jeftine na računu.

Zal nad tuznom sudbinom. Zasto je Bog tako surov, sta sam Bogu zgresio/la, pa da mi tako uzvraca!

Svi koji su gledali Lord of d rings znaju šta je Ajzengard, beše nekad mesto mira i tišine, uredno i donekle čisto, da ne dužim, blejarnik. Ali onda Saruman izgubi razum, i ode sve u kurac, nije više mesto mira i tišine, a pogotovo nije uredno i čisto, sada anarhija vlada.

Vekovna dilema balkanskih naroda, i tema na čiju raspravu se nije naišlo ni po školama ni u skupštini, iako je trebalo. A zašto? Zato što su ove reči diskriminisane, proglašene za proste i ružne i mesto im je u svadji, kafani i eksplicitnom seksu. Mudre glave su o ovome možda i većale, ali rezultate istrage nisu objavile ni novine, ni televizija, ni udžbenici - a zašto? Zato što su kurac i pička jebene ružne reči.

No nakon svog ovog vremena, udaranju glave o zid se konačno nazire kraj. Naime, iz pouzdanih izvora se došlo do saznanja da su pička i kurac prvo proterani iz jednog šumadijskog mesta, a kasnije prognani iz čitave zemlje kao dva pogana izraza. No, krenimo redom:

Ovo što ću vam ispričati je bio stvaran događaj, negde 1966. Prepričava se i danas.
Naime, šezdesetih su bile popularne reporterske priče novinara koje su prikupljali u seskim sredinama. Svi ti novinari su se takmičlili koji će objaviti što interesantniju priču!
Tako je jedan od tih reportera krenuo u selo Banatsko Karađorđevo u blizini Zrenjanina da piše o radu veterinara u tom selu. Selo je poznato po tome što u njemu žive kolonisti uglavnom iz Bosne, ratni veterani i heroji I i II sv.rata i da su svi žestoko opičeni! Ako u selu u toku dana ne padne bar jedna tuča, propade im dan.
U autobusu se naš reporter vozi sa jednim meštaninom i objašnjava mu kojim poslom je pošao u Karađorđevo i čovek mu govori:
" Đe ćeš pisati o veterinarima, bolje ti je da pišeš o ratnim herojima! Evo čim stignemo ja ću ti naći nekog od njih da ti ispriča neku ratnu priču!"
Čim su stigli, odu u prvu kafanu i nalete na Nikolu P. ratnog heroja iz II sv.rata koji je pretrčao u neprijateljski rov uzeo njihovo oružje i pobio gomilu neprijatelja i tako dobio gomilu ordenja za hrabrost. (Možete misliti kakva je taj luda bio!)
"Vi ste ratni heroj?" "Ja sam". "Možete mi ispričati neku ratnu priču?" " Čekaj ,bolan, ne ide to tako! Prvo moram da da odem kući, da nešto pojedem, da se okupam i da se presvučem, pa ćemo onda pričati!" I ode do kuće. Naš nesretni reporter, sedi u kafani, pije neke kisele vode, prolaze minuti, ovog još nema,sad već prolaze sati, ovog i dalje nema. Počeo je i mrak padati, otišao jedan autobus, pa još jedan...U neko doba evo ti Nikole na vratima kafane, obučen u svečano odelo, na grudima puno ordenja,seda za sto, sipa sebi rakiju i kreće da sipa reporteru. " Ne,hvala ne pijem" odgovara reporter. "Šta ne piješ?!" pita Nikola. "Pa ne pijem rakiju." "Ti mene zajebavaš...Stvarno ne piješ rakiju?" " Stvarno ne pijem rakiju,hvala!" Tek će Nikola: " E, onda ništa od priče! Ne razgovaram sa ljudima koji ne piju rakiju", ustade i ode iz kafane! Ostade naš repotrer i bez priče o veterinarima i bez ratne priče i bez autobusa. Sreća,bilo je letnje doba, pa je prespavao u parku!

Situacija kad žena uzme pivo i sedne u tvoju omiljenu fotelju.

Vrhunac zadovoljstva gastarbajtera prilikom posete rodnoj grudi. Način da se svima u bližoj, a u pojedinim slučajevima i daljoj, okolini da do znanja koliko su dotični uspešni i pri tom poleči po koji kompleks nastao time što ih tamo posmatraju gore nego mi ovde azilante. Lek za sve one boljke koje čak ni mečka, metalizen sjajna, ne može izlečiti.

1. Zajebi tuširanje dok pomahnitalo pakleno stvorenje šnjura unaokolo!

2.Kada se umivaš sagnute glave izađi iz WC-a, jer su velike šanse da će ti se na ogledalu prikazati neka sanđama.

3.Zajebi mračna, ili mesta sa treperućim neonkama. Ako i odlučiš da uiđeš tamo, zovi neke ortake, ili još bolje trubače!

4.Nemoj da spavaš! Jer će ti se licimuri, demoni, i mračne jajare ukazati u snu, ili su još gore svo vreme pod krevetom.

5.Zajebi tavane! Ma i da ti je đedov glogov kolac, poprskan svetom vodicom iz Hilandara tamo. Napravi nov. (Isto važi i za podrume.)

6.Ako ti se kola sjebu usred maglovite pustojebine. Izvadi motor, i zaleži pod haubu. Čudovišta se ne razumeju u mehanizaciju.

7.U slučaju zombi apokalipse, pali kod babe na selo. Dok se stvari ne smire malo.

8.Ako te pojuri vukodlak. Ne beži. Već se suoči snjime i reci mu kako mu je medved ukro 4 ara u zabranu, pa nek se oni jebu sa geometrom.

Mešavina usiljenog plača bez suza, i prenemaganja. Svojstvena pojava deci i lepšem polu.
Upotrebljava se za skretanje pažnje ili prenaglašavanje žalosti.

Priča koju Vranjanac pripoveda detetu pred spijenje.

Poljubiti. Reč sa juga Srbije.

Davno prošlo vreme u našim planinskim selima.

Komšija iz susednog sela.

Krajnji način promocije neke vukojebine od strane njenih žitelja. Predstavlja vid alternativne terapije nezdravom gradskom životu ispunjenom morem betona, asfalata i bez ikakvog zeleniša. Sad ti meni reci kako da roditelj ne prihvati ovu sugestiju? Svima koji imaju decu, roditeljski instinkt će ekspresno proraditi i poruka će biti prihvaćena kao relevantna.

A, brat bratu, ima tu i neke logike. Nigde betona, nigde asfalta (osim ako im ovi iz lokalne zajednice nekim slučajem nisu ispunili predizborno obećanje), nigde nasilja, osim onog nad tovnim prasićima i pilićima. A budimo realni, nigde ni drogoša ni nezdrave trave, samo kvalitetni primeri flore korišćeni u nadrilekarstvu već vekovima. Od domaćih travki, predlažemo avgustovsku ambroziju, koja suzi oči više od bilo koje šiptarke ili avganistanke. Nigde đubreta po ulicama i plastičnih flaša, eventualno neka balega od koje i konj diže kopitu da ne isprlja potkovicu. Jebeš mi mater ako ovo nije melem za dušu.

Sine, pakuj kofere, idemo kod maminih na selo!

Prema izgledu i načinu oblačenja, ljudi vrlo često donose predrasude, steknu pogrešan utisak, i nekoga ko bi im možda bio iskren prijatelj zaobilaze. Stariji ljudi, a dosta često i oni mladi, omladinu svrstavaju u nekoliko kategorija prema njihovom načinu oblačenja:

- Sektašica - devojka crne ili crvene kose, u crnoj haljini, bledog tena i tamne šminke, obično ima pirsing u usni, na bradi ili u nosu.
- Napomena : verovatno se drogira.

- Narkoman - momak koji nosi široke pantalone, ima dredove, nosi starke i na zglobu ima zeleno - žuto - crvenu znojnicu.
- Napomena : ovaj je sigurno narkoman.

- Homoseksualac - momak u roze majici, belim patikama, ima čiroki frizuru, cirkon u uvetu i lice maže kremom.
- Napomena : bolji od predhodnih dvoje, ali i njega valja malo tući..

- Sportista, dobar mladić - uvek u trenerci, air max patikama, ošišan standardno kratko i u kafiću pije isključivo gusti sok.
- Napomena : zet u rezervi.

- Prostitutka - namirisana, našminkana, nosi mini suknju i majice uz telo, redovno ide kod frizera i u salon za manikir.
- Napomena : celo selo ju je pojebalo, ne trebi orase, i ne ume da kuva.

- Momak na svom mestu - student, nosi dzemper, podšišan, uvek kaže dobar dan, nosi naočare i ne puši.
- Napomena : otac mu je u partiji, biće direktor kombinata, moram udati onu moju drogerašicu za njega!

Proglasiti kućnog ljubimca tehnološkim viškom.

U starija vremena celo selo se okupljalo kod nečije kuće, na jednu vrstu mobe da bi mu pomogli da očisti klipove kukuruza od omota. To je se zvalo komišanje. Podrazumevalo se da svako zdrav i dobre volje dođe i pomogne.Ovaj događaj je vrsta spajanja lepog i korisnog, jer iako očiste kukuruza za ceo ambar, seljaci su znali da se provedu na takvim skupovima. Ko svira harmoniku, poneo bi je, ko dobro peva obavezno bi pošao(njima se obično i progleda kroz prste ako zabušavaju), momci bi išli da vide ima li koje novo devojče,a cure da bi im pokazale da ima. Puno brakova se izrodilo sa takvih susreta. Deca su uvek molila da krenu sa roditeljima, jer se komišalo do kasno uveče, a to je savršeno vreme za igranje žmurke( i valjanje u okomišanom kukuruzu), gazda bi uvek imao dobru domaću rakiju za sve. Nažalost,ovakva vrsta solidarnosti je nestala( i to ne zato što se više ne komiša kukuruz), sada kada bi neko rekao da ide da pomogne čoveku iz sela bez ikakve nadoknade, strpali bi ga u ludnicu.